Ко се стиди Тита, а ко се њиме поноси?

И 37 година после смрти, Јосип Броз Тито је неисцрпна тема и најзанимљивија личност региона. Поново, пре месец дана, у фокус га је ставила иницијатива да се у Загребу промени име Трга маршала Тита. Сада је актуелан и због мапе улица и тргова који носе његово име, а коју је саставио италијански стручњак за посткомунистичка друштва и источну Европу. Ко се стиди Тита, а ко се њиме поноси?

Ко се стиди Тита, а ко се њиме поноси? Ко се стиди Тита, а ко се њиме поноси?

Улица, трг, обала, пољана, цеста, кеј, мост, ходалиште, алеја - укупно 103 их у региону носи име маршала Тита. Према мапи Ђорђа Комаија највећи број налази се у Хрватској и Македонији - по 24.

У Хрватској ће тај број вероватно спасти на 23 јер су власти у Загребу покренуле поступак промене имена Трга маршала Тита у Трг Републике Хрватске.

Историчар Бојан Димитријевић наводи да у приморским деловима, Истри, који су најзаслужнији за припајање Југославије је остало највише заступљеног Титовог имена.

„Такође и у Македонији, држави која се афирмисала у Титово време“, истакао је Димитријевић.

Најмање Титових улица има Црна Гора - седам. Србија је на четвртом месту са 15.

„У Србији је та детитоизација имена улица и градова почела вероватно најраније у Југославији, дакле већ крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Данас Титово име можете да нађете на ободима и Београда и у неким руралним насељима. Ја сам за то да са протоком одређене историјске дистанце одређена имена остану или зато што они баштине комплетну слику, крвну слику историјску, једне нације“, објаснио је Димитријевић.

Ипак један споменик, висок четири метра, највећи посвећен Титу, и даље је повод полемика у некадашњем Титовом Ужицу. Давне 1961. године постављен је на Тргу партизана. Тачно три деценије касније склоњен је у чошак платоа Народног музеја.

„Иницијативе су биле из Музеја, да се он постави испред зграде одакле је командовао, онда су борци предлагали да се он ипак врати на трг и за сада је то у статусу кво“, каже Никола Гогић директор Народног музеја у Ужицу.

Колико год мењали имена тргова и улица, померали бисте и споменике, Тито ће заувек остати на једном месту - у Кући цвећа у Београду. Ту га годишње обиђе више од 120 000 људи.

Они који га посећују често га описују као једног од светских лидера, а штафете су им посебно привлачне.

„Седамдесет одсто наше посете чине странци и они су из целога света. Од тог броја 30 одсто је посета са простора бивше Југославије. Многи са пијететом прилазе његовом гробу и остављају цвеће и занима их свакао да виде и нешто од његових личних ствари“, истакла је портпаролка Музеја Југославије Ана Радић.

Није Тито само најинтригантнија личност региона, његово име носе и улице у Италији, Бразилу, Тунису, на Кипру.

Број коментара 20

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. септембар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи