Зима, снег, лед, ветар... Њему свеједно, пошту ће испоручити

Није бројао километре које је прегазио делећи пошту. Њега не заустављају ни високи снегови, нити зимски минуси. Он стиже тамо, где ретко ко може - до горштака у 14 забитих села, раштрканих по Пештери. Заштитни знак Карајукића бунара - Радоје Куч.

„Најтеже је зимски период који, падају велики снегови и тешко се пробити до села. Ако треба лекови да се дотуре, ту сам ја. Ако треба 'нивом' да се болесник повезе, ту сам ја и то ми је неко велико задовољство помоћи у тим мукама“, каже „поштар који свуда стиже“, Радоје Куч.

Ово пространство само је део његовог рејона. Без путева, асфалта, уцртаних знакова, адреса - искуство му је оријентир. Поштарски шалтер, уторком и петком, замени оним преко пута - столом у локалној кафани.

„Он је најбољи радник. Нисмо запамтили бољег човека и поштара од њега. Шта ми говоримо и он са нама и добар дан и мерхаба. И смијемо се и волимо се“, наводи Амир Горчевић.

Од поште је, каже, добио мотор, који по оваквом терену, тешко да може. Зато, сам набавља кола.

„Нива доста троши зими. Четрнаест литара дају ми месечно мада то не чини ми посла, нимало. Кад би имала фирма слуха да ми повећају у бензину, јер би ми олакшицу барем у зимском периоду направили“, истиче Куч.

Ни челик није издржао оно што Радоје јесте. Пет аутомобила на клоцнама и троје моторних санки, одавно су у пензији. Али, тамо где је механизација затајила, поштар из српског Сибира није.