Кућа од трске и сламе, природна оаза без клима-уређаја

Најпре анализа пројекта па онда радови и тако сваки дан од краја марта. Од темеља до крова уз алате из кућне радионице и маља од три килограма, Нада и Милан се не одвајају. Он је професор физичког васпитања, она фармацеут.

Нада Ђуповац каже да им није тешко и да имају јаку вољу.

„Све смо сами радили од изливања бетона. Ми смо и армирачи, зидари, тесари, све смо урадили сами сем крова“, истиче Нада Ђуповац.

Милан Ђуповац објашњава да балу сламе углављују између дрвених стубова што ручно, што  алатима који помажу да се слама боље сабије.

„Мислим да смо заборавили шта су радили наши преци. Они су правили исте овакве куће, данас се само враћамо коренима“, указује Милан Ђуповац.

Морали су да сачекају жетву да би набавили 300 бала сена за зидове. За малтерисање и споља и унутра биће им потребно 30 тона земље. Исто толико и црног бора за дрвену конструкцију и 10.000 домаће цигле. Трска је стигла из Темерина, а с њом и мајстори из Мађарске.

Имре Дараж, мајстор тршчар, каже да се тај посао ради на исти начин као што се радило и пре сто година, са истим алатима. Напомиње да трска не може да пропусти ако се добро направи од квалитетне трске.

„Пре ће цреп да пропусти него трска“, истиче Дараж.

То је једино мајсторство на којем не може да се уштеди, кажу вредни шабачки неимари. Главна помоћ су им деда и прадеда.

„Кад деца хоће ништа нам није тешко, наше је само да помажемо. Најтеже је било поставити кровну конструкцију, ту нам је помогао мој тата, то је човек од 84 године са добрим искуством“, каже Миланов отац, Стеван Ђуповац.

Без икаквог мајсторског знања, главни консултант им је, кажу, интернет. Уз њихов рад, стотину квадратних метара куће од природних материјала са тремовима и стаклеником, коштаће их 20.000 евра.

А крају се надају у септембру. Тада ће са троје деце од годину и по, три и шест година, моћи да уживају у својој природној оази у Јевремовцу. Изгледаће попут оне виђене на слици, од које су и кренули у свој породични подухват.