Повратак троугластог јогурта многе враћа у младост

Вест да се троугласти јогурт враћа на рафове одјекнула је не само у Србији, већ и ван њених граница. За три дана овај видео на друштвеним мрежама прегледало је милион људи, а десетине хиљада њих оставило је и коментар.

„Једна порука која се мени највише свидела јесте да је Београд поново добио душу. Ми смо на саму идеју повратка троугла дошли уз комуникације са потрошачима и из те комуникације смо схватили да је то производ који је њима највише недостаје и због тога смо покренули пројекат пре више од годину и по дана“, каже Слободан Срећковић, регионални директор маркетинга „Имлека“.

Тако одлазак у продавницу сада буди носталгију за временима с краја прошлог века.

Емоције су добар продавац, кажу, маркетиншки стручњаци. Али сећање треба да буде довољно далеко да буди само лепе успомене.

„Код нас неких старијих који се сећамо кад смо били млади у пуној снази и насмејани много више него што смо сада и онда су то неке позитивне емоције које код нас буде ти неки производи из прошлости. Овде је исто било питање ризика колико млади људи који користе јогурт и они имају било какав однос према јогурту, али се испоставило да они желе то да пробају и да уз нас старије вероватно доживљавају као нешто добро и 'кул'“, каже Борислав Миљановић, маркетиншки стручњак.

Пре три године, изложби „Живео живот“ недостајао је троугласти јогурт да употпуни слику црвеног кисока на коме су се продавале виршле. Поставку која је обишла регион сећањима на период од 50-тих до 90-тих посетило је 250.000 људи.

„Тај човек је живео у систему, који је имао неке људске обрисе за разлику од садашњег система који сви називају компјутерски систем. То је велика разлика и онда смо ми на тој изложби имали четири генерације. Долазиле су баке које су плакале и њихови унуци који су гледали зашто бака плаче на тај тетрапак и црвени киоск“, каже Живко Малетковић, аутор изложбе „Живео живот“.

Можда је ту одговор на питање зашто би се неки потукли да докажу да је чоколада из прошлих времена боља од оних које се данас нуде. Ипак, треба бити опрезан с носталгијом. Вероватно нема много оних који се радо сећају укуса „Степ“ сокова.