Украдене странице из Tитове Књиге жалости на аукцији у Шпанији?

Како је објавила Медијска мрежа „Антидот“, реч је о 12 аутографских страна (лотова) Књиге жалости, која је у Кући цвећа била отворена за стране државнике. 

Поменути лотови, како наводи та медијска мрежа, представљају само део знатно веће колекције од 40 страна које су исечене из Књиге жалости и украдене из Музеја историје Југославије. 

Крађа делова Титове Књиге жалости никада није пријављена надлежним органима, јер, како се тврди, никоме у Музеју и Министарству културе није било познато да их нема.

Иначе, прикупљање аутограма и записа значајних историјских личности данас представља једну од изузетно важних и цењених грана колекционарства, што показују и примери аукција на којима су поједини аутографи продати за астрономске цифре.

Примера ради, један од најпознатијих случајева представљало је писмо Џорџа Вашингтона, које је у децембру 2009. године продато за фантастичних 3,2 милиона долара.

Међу „нашим“ експонатима тог типа, који се најављују за аукцију у Малаги, налази се и посвета Титу генералног секретара КПП СССР-а Михаила Горбачова, који је у посети бившој Југославији боравио 15. марта 1988.

Ту су и изрази жаљења и речи посвећене Титу Нородома Сиханука, бившег краља Камбоџе, који је у Београду боравио 12. августа 1982, затим Ху Јаобинга, генералног секретара Комунистичке партије Кине, који је у посети СФРЈ боравио 11. маја 1983, затим Индире Ганди, премијерке Индије, која је у Београду боравила 8. јуна 1983, Николаја Чаушескуа, председника Румуније, који је у посети југословенском руководству боравио 12. новембра 1987, као и Хафеза ел Асада, председника Сирије, који је у Београду боравио 28. априла 1982.

Међу њима су и посвете Арафата, лидера Палестинске ослободилачке организације, који је Кућу цвећа посетио 21. децембра 1988, Алија Хамнеија, врховног вође Ирана, који је поводом самита Покрета несврстаних у југословнеској престоници боравио 3. септембра 1989, Мобуту Сесе Секоа, лидера некадашњег Заира (данас ДР Конго), који је Титов гроб посетио 31. марта 1988, Роберта Мугабеа, председника Зимбабвеа, који је у посети бившој Југославији био 25. маја 1985, Улофа Палмеа, шведског премијера, који се у Титову спомен-књигу уписао 21. јуна 1983, и Џорџа Буша Старијег, који је у својству потпредседника САД у посети Београду боравио 17. септембра 1983. године.

 „Антидот“ покушава да спречи продају историјског наслеђа Србије

Након открића да су из Књиге жалости поводом смрти Јосипа Броза Тита украдени поједини њени делови, који ће се као експонати наћи на аукцији 3. јуна у Малаги, из Медијске мреже „Антидот“ најављују да ће се обратити свим релевантним институцијама у намери да спрече продају историјског наслеђа Србије.

На питање Танјуга да прокоментаришу то што ће се део украденог културног наслеђа Србије наћи на најављеној продајној аукцији, у Музеју историје Југославије су рекли да ништа с тим у вези не желе да коментаришу док се, како су казали, не заврши истрага.

Историчар уметности Никола Кусовац објаснио је за Танјуг да украдени записи и потписи познатих светских државника могу да вреде од неколико стотина, до неколико хиљада долара, али да је то тешко проценити јер није познато на који начин би они требало да буду понуђени на аукцији.

„Ако се појави потпис неке особе који је веома редак, он може да достигне веома високе суме, али тешко је прецизирати јер то не спада у ред ствари које имају такозвани 'арт прајс'. Реч је о стотинама, па и хиљадама долара за потпис таквих људи. Зависи и на чему су пласирани, да ли је то само један потпис или десет на папиру. То се другачије процењује“, каже Кусовац.

О свом открићу „Антидот“ је већ обавестио Министарство културе и Министарство унутрашњих послова.

„Антидот“ на свом порталу пише да, уколико држава држи до своје озбиљности и свог културно-историјског наслеђа, по угледу на друге светске државе, предузеће одговарајуће мере да спречи продају украдених музејских експоната чији је она законити власник.

Очекује се, кажу, да држава предузме мере на побољшању система њихове заштите како се слични случајеви убудуће не би понављали. Од надлежних се такође очекује и покретање истраге ради утврђивања ко је и под којим околностима украо експонате из Музеја историје Југославије, који су се појавили на заказаној аукцији у Шпанији.

Иако би на први поглед неупућенима могло изгледати као да листови из Књиге жалости Јосипа Броза Тита немају неку посебну материјалну нити емотивну вредност, чињеница је да они представљају део вредног културног наслеђа Србије и бивших југословенских република.