У мексичкој пећини откривени микроби стари 50.000 година

Успели су да преживе захваљујући минералима као што су гвожђе и манган, истиче директорка Насиног астробиолошког инситута Пенелопи Бостон.

„То су супержива бића“, навела је научница, представљајући то откриће на научној конференцији у Бостону.

Уколико буде потврђено, то ће бити још један пример како микроорганизми могу да преживе у екстремним условима.

После девет година рада, научници планирају и додатне генетске тестове тих микроба који су оживели у лабораторији. Њихова старост је утврђена анализом врсте и брзине раста кристала.

Тих 40 врста микроорганизама, и неки вируси, толико су чудни да су њихови најближи рођаци генетски другачији бар за десет одсто, што је равно разлици између људи и печурака, рекла је Пенелопи Бостон.

Пећине Најка, у којима је напуштени рудник олова и цинка, налазе се на дубини од 800 метара под површином тла. Те пећине чији су зидови од гвожђа су пре почетка рударства биле потпуно одсечене од спољног света.

У пећинама је толико вруће да су назване „пакленим“, а научници су морали да носе заштитна одела налик космонаутским, уз додатак паковања леда. Оделима су настојали и да спрече контаминацију пећине спољашњим животом.

Због несносне врућине, научници су на налазишту радили у сменама од по свега 20 минута, а затим се повлачили на одмор у „хладнији“ део пећине, где је температура „свега“ 38 степени Целзијуса.

Пенелопи Бостон широм света проучава микробе који се хране бакар-сулфатом – „плавим каменом“ – и сматра их „скоро неуништивим“ доказом отпорности живота на Земљи.