Лепи су вам ти ваши кроасани, него јел' имате бурек?

Кроасани и багети чине да се ова пекара по изгледу не разликује много од других у Београду. Али власнице, које месе пецива, на српском разумеју само једно питање.

„Имате јогурт и бурек?“, питање је које најчешће постављају власници пекаре Клеманс Диђовани. 

Али, Клара и Клеманс одговарају одрично. У Србију су заједно стигле са једним циљем – да овде праве француска пецива.

„На почетку, прве недеље људи су долазили свако јутро и то питали. И био је један човек који је био и мало разочаран када је схватио да је ово француска пекара и да немамо бурек и јогурт. Чак нам је рекао да он у свом животу није видео пекару да нема бурек“, прича Клеманс.

Србију нису случајно одабрале, јер је Кларина породица српског порекла. Две другарице кажу да су зато одлучиле да спакују кофере и преселе се из Лила у Београд.

„Има две године, у ствари већ три године како сам посетила Београд и обожавам овај град. А Клеманс је желела да напусти Француску, била јој је потребна нека промена. Ја сам предложила Београд, јер је ово град који има посебну енергију и пун је младих људи. Одлучиле смо да дођемо заједно и отворимо малу француску пекару. Зато што овде уопште не постоји такав тип радње. А ја сам по професији пекарка, ишла сам у школу да бих научила да месим хлеб, правим кроасане, и сада све то примењујем овде“, каже Клара Пуља.

Францускиње су обилазиле шалтере, сакупљале папире и после годину дана борбе са администрацијом успеле да отворе пекару.

„Овде сада правимо кроасане, чоколадни хлеб, чоколадни тарт, колач са лимуном, колач са бадемима, све врсте сендвича, киш, тарт, хлеб, француски багет, хлеб рустик, ето, све то...“, набраја Клара.

Помоћу пецива у малим количинама, Францускиње покушавају да промене навике Београђана. Хрксав и врућ хлеб од килограм – ту нећете наћи.

„Сада су се већ навикли и обожавају кросане и багете, и киш наравно, који ви овде не једете често. То је класичан колач и комшије у нашем крају су га баш заволеле. Трудимо се да комуницирамо што је више могуће са нашим купцима. Није лако, али се трудимо. Клуч је у разговору и да им некако објаснимо са чим је који производ. И наравно да им покажемо да кроасан да би био добар не мора бити тежак килограм. Кроасан који овде правимо има тек 90 грама“, истиче Клеманс.

Свако јутро устају у четири да би стигле све да умесе. Није им тешко, јер кажу да им је живот у Србији занимљивији и безбрижнији. Ипак, признају да их повремено ухвати носталгија.

„Понекад ми недостају нека француска укусна јела која волим и која ме подсећају на моју земљу. А кад ми се баш приједу, ја овде не могу да их пронађем овде. И недостаје ми мајка, наравно“, каже млада пекарка из Француске.

Послом су задовољне, а планирају и да прошире производњу. Спремне су да празним кросаном изазову бурек са месом на мегдан.