Борбе пернатих гладијатора за гушчију љубав

Надметање гусана почиње када и сезона парења. Редовна и здрава исхрана, добра кондиција, пуно љубави и пажње важан су сегмент припрема. Немања Андраши свој тим изводи два пута дневно.

„Шетамo да упозна терен, купање то мора редовно ако би да достигне нешто мора да буде искупан да буде свако перо на свом месту. Важнијa му је љубав од гуске пошто воли шарену више него белу и нон-стоп иде за шареном мада воли обе“, каже Немања Андраши из Мокрина.

На купање као и у надметање не иду без женки. Јато које гусан са собом води не може да броји више од четири гуске, међутим сaмо је једна миљеница.

„Приликом надметања ако дође до неких тешких момената да се већ задихао јако и да размишља да окрене леђа да побегне, ако је та миљеница ту негде близу да га подржи својим гакањем он онда црпи нову енергију из свог тела и брани своје јато“, прича Живица Терзић, председник Удружења „Бело перо“.

Ни гуске нису глупе, када се надметање заврши, победник задобија пажњу противниковог јата, па све гуске крећу за њим.

Тог момента издају свог мужјака, али власници знају чија је која гуска, врате сваку у своје јато и тако и онај поражени гусан добије своје женке назад.

Природа је уредила да домаћинство може да има само једног гусана са својим јатом. Два гусана се не трпе у истом дворишту. Да ли због тога што им је потребно простора или што од гушчарства нема више користи, тек 1.500 гусака се данас гаји у Мокрину, а некада их је било више од 20.000.