Његово господство кајмак – нематеријално културно наслеђе

Кајмак са подручја Чачка, Краљева и Ужица проглашен је за нематеријално културно наслеђе и уписан је у Национални регистар као производ особених својстава и начина производње. Неговањем и промоцијом тог производа, као и осталих елемената живе културне баштине Србије, чувају се култура и традиција и сведочи се о идентитету и континуитету народа, али и подстиче економски развој. У свету су то већ показали Швајцарци промоцијом својих сатова, или Италијани - наполитанском пицом као делом свог културног наслеђа.

О улози млека и кајмака на нашој трпези и у традицији, својом виталношћу, знањем и искуством, најбоље сведочи осамдесетпетогодишња Јагода из Сирогојна.

„Поносим се прво својим животом, па кравом – она ме је довела до ових година. Њено млеко и њен сир и кајмак. Децо, ако има ишта здраво и чисто – ово ћете да поједете“, каже Јагода Стаматовић.

Начин припреме се није мењао вековима. Може бити млади и стари, али, како каже Јагода, једно је правило неприкосновено: „Кајмак је велики господин. Он хоће чистоћу“.

Укус и квалитет кајмак дугује чистим пашњацима, на којима стока, како кажу овде, пасе чајеве.

„Код нас на селу, прво се на сто стављају сир, кајмак, хлеб и со. Кад су деца мала, дајемо им кајмак да би им очврсле кости, онда старијима мало млађи кајмак, како би одржали гвожђе“, објашњава Милица Ћировић са Златибора.

Стављајући кајмак на своју листу, Комитет за нематеријално културно наслеђе Србије је заштитио традиционални начин производње, али и указао на потребу да се то наслеђе негује и очува.

„Прво је важно одређено нематеријално културно наслеђе идентификовати, а најбоље је када га идентификује заједница у којој оно постоји, значи онолико колико и они осећају као потребу да га имају, да га негују, толико ће оно и постојати“, нагласила је Снежана Томић, координаторка за нематеријално културно наслеђе за подручје Западне Србије.

У промоцији таквих вредности, које могу допринети бољем позиционирању производа и на европском тржишту, следећи корак би била ознака географског порекла.

„Можда су најбољи пример Италијани, који су од својих локалних производа направили светске производе и омогућили профит и у веома неразвијеним подручјима“, каже директор Регионалне развојне агенције „Златибор“ Славко Лукић.

У нашој традицији и култури, кајмак има своје важно место. Баш као и пиротски качкаваљ, пазарске мантије, или белмуж, који су такође на листи нематеријалног културног наслеђа. Остаје да се на темељу тих вредности гради и економски опстанак оних који су за њихово очување и најзаслужнији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво