Први српски атеље за „буџење“ мотора

Мајстор Немања старе мотоцикле преправља тако да изгледају боље него нови. „Мотоцикле возим од своје 17 године. То је 15 година, а та страст у мени, да кажем, мање-више постоји од тада. И како је ова cafe racer култура постала популарна у свету и код нас, и како су се јавили интересенти да се то ради код нас, почео сам помало да то радуцкам. То је као хоби који је полако почео да постаје посао“, објашањава Немања Угрешић, власник радионице "Clutch and brake".

Немања у шали каже да ово није обична гаража, већ први српски атеље за „буџење“ мотора. Такорећи, уметност. Oбјашњава колико је компликован процес рестаурације старог мотоцикла.

„С обзиром на то да радим од осам до четири у једној компанији и да после посла долазим овде, моје радно време траје од седам ујутру до поноћи. Мени са мојим финансијама, где се одричем скоро половине своје плате зарад ове моје љубави и страсти и свега, треба ми око годину дана да 'набуџим' један стари мотоцикл“, каже Немања.

Упола мање времена би му било потребно да преради један мотоцикл када би радио само у свом атељеу. Осим преправке мотоцикала старих и по неколико деценија научио је да за њих направи и по неки нови део.

„Највише треба да будете страствени према овоме што радите и да све то што имате на уму спроведете у дело. Генерално је много тешко, треба много времена и много енергије да се уложи у било који од ових пројеката“, објашњава овај млади мајстор.

Заинтересованих купаца за његове љубимце има. Коштају по неколико хиљада евра, а Немања се од њих тешко растаје. За своју душу тек планира да изради мотоцикл.

„Идеалан мотор, то за мене не постоји, али постоји мотор који бих желео да буде основа за мотор и да га некад направим док будем радио ово, а надам се да ћу цео живот ово да радим. То је 'нортон командер', значи, енглески произвођач и то је егзотика. То ми је сан да га једног дана купим ја лично и да га ја радим за своју душу, а не онако како га неко ради“, открива Немања.

Волео би, како каже, и да овај његов хоби постане посао од кога ће, као и његове колеге у свету, моћи да преживи. Машта да у његов атеље пристигну старе „љуте машине“. Па макар само да им прегледа квачила и кочнице како у преводу гласи назив његове недавно отворене уметничке радионице.