Дмитар из Маскова, један од последњих мајстора за камене кровове

И у 77. Дмитар као да се игра, слажући камене плоче којих око три тоне треба за један кров, а препокрио је, каже, шездесетак кућа. Кад склопи посао газду прво пита одакле дува ветар.

„Газда каже удара ми ветар са те стране много, ја се онда према томе управљам како да почнем те редове да их водим коцкама... Издржљив је, толико отпоран је за све и за снег и за кишу, ветар не може да га скине, јер се укива“, објашњава Дмитар Димитријевић из села Маскова, код Ивањице.

Посла нема много, али заинтересованих да га науче, каже још има. Срећан је што тајне посла има коме да пренесе.

„Камен иде укосо да се не ставља паралелно у односу на кров и да прелази, да има преклоп један преко другог да не би вода подилазила испод следећег камена, значи да се покривају ексери са којим се учвршћује камен, то је сва суштина овог посла“, каже Марко Пејатовић из Пријепоља.

Са помоћницима какве је добио у незапосленим ауто-механичарима из Пријепоља, Марку и Милошу, Дмитар каже да ће кућу златиборског домаћина покрити за седам дана, али од кровова са старих, напуштених кућа, јер се не вади више камен из чувеног ивањичког мајдана.

„Село Маће у ивањичкој општини и онда се читав тај покривач назива Маће и онда кажу имам кућу покривену маћом“, додаје Боса Росић, етнолог.

„Није цена уопште у питању, него квалитет и дуготрајност крова, то је камен који сам ја видео такве куће да су урађене тако, који траје можда и 200 и више година... То изгледа баш онако лепо и дуготрајно“, сматра Божидар Удовичић са Златибора.

За шест деценија колико покрива куће каменим плочама или маћом, Дмитар каже, рекламација није било.