Свештеник: Покемони су демонске силе, које претходе још озбиљнијим

Отац Рафаило, игуман манастира Подмаине код Будве, познат по својим контроверзним литургијама, поручио је 9. августа верницима да код данашње деце „има места за Покемоне, али не и за Бога“.

„Питамо ову нашу дечурлију јесте ли чули за лов на Покемоне. Кажу јесмо, како нисмо. За Покемоне има и места и интересовања“, рекао је Рафаило и додао „за покемоне, то јест демоне“.

Он је тада испричао како је недавно видео цовека како са „ловачким прибором, такозваним мобилним телефоном“ трчи и препада народ по градском паркингу у покушају да ухвати покемона.

„То је већ озбиљнија појава демонских сила, која претходи још озбиљнијим“, каже свештеник СПЦ.

„За њих има места... као и многе друге Покемоне и Супермене, а за Бога, његове светитеље, његову мајку, Духа светога, нема“, рекао је он.

Иначе, отац Рафаило постао је познат на друштвеним мрежама у региону када се пре неколико месеци у свом обраћању пожалио на квалитет хероина.

Његову најновију изјаву о Покемонима психолог - комуниколог Радоје Церовић види као континуитет отпора религије према иновацијама.

„У начелу се слажем са оцем Рафаилом да су Покемони потенцијално опасан друштвени феномен и предлажем да се то помно прати“, у сатиричном тону наставља Церовић.

Он каже да ће се придружити борби оца Рафаила против Покемона „оног тренутка када људи почну веровати да Покемони стварно постоје, утичу на њихову судбину, будућу срећу или несрећу, убијају и чине геноцид због нечијег веровања у погрешног Покемона“.

„Као што данас иза угла тражимо Покемона кога нема, тако одувек, кроз религију, тражимо нешто чега реално нема“, рекао је Церовић Гласу Америке.

„Не само да га тражимо, већ причамо с њим, питамо га и чекамо одговоре“.

Церовић је рекао да свака претераност и небалансираност може да изазове негативне последице, али и подсетио на много опасније примере неуравнотежености људске врсте од лова на Покемоне.

„То што хиљадама година људи убијају једни друге због 'погрешног бога' је много крупнији пример неуравнотеженог понашања“, закључио је Церовић.

„Прича о Покемонима као демонима је толико смешна да не заслужује полемику“.

Некадашњи новинар локалних и иностраних медија, Душко Михаиловић, изјаву оца Рафаила такође доживљава као конзервативну и подсећа на првобитне ставове цркве о рокенролу.

„Када се први пут појавила рокенрол песма, са електричном гитаром, рекли су да је то изашло из пакла и да је електрична гитара демонски инструмент“, подсећа Михаиловић.

Он сматра да, сама по себи, ниједна интернет игрица није проблем, па ни Покемон ГО, која је заснована на технологији „појачане реалности“.

„Наравно да Покемони нису проблем“, каже Михаиловић, који објашњава да њих не лове само деца, већ и одрасли људи.

Ипак, упозорава да „људи често извитопере добре ствари“, па се и приликом играња ове игрице дешавају повреде, упадања у шахт и сличне ситуације.

„Играм Покемоне зато што их волим. Њихове демонске силе ми отварају душу“, рекао је Гласу Америке младић који се представио као Божидар.