Олује на Сунцу извор живота на Земљи

Реч је о новом објашњењу порекла сложених биомолекула, то јест хемијских једињења у живим организмима на Земљи, у шта је укључено Сунце, његове ерупције, истакао је у изјави за АФП Владимир Ајрапетијан, из Центра „Годар“ Aмеричке агенције за истраживање свемира (Наса), коаутор студије.

Земља је веома посебна планета. Њен ваздух садржи савршену комбинацију хемијских супстанци потребних за живот и њена температура је идеална, омогућавајући да вода буде течна.

Под претпоставком да је Сунце у својој „младости“ било активно као младе звезде које осматрамо данас, Ајрапетијан и његове колеге проучавали су модел утицаја соларних олуја - жестоке бујице честица и зрачења с наше звезде у свемир, те и у младу Земљину атмосферу.

„Посматрање младих звезда, попут нашег Сунца, у првих неколико стотина милиона година указује на то да је наше Сунце имало бурну прошлост, са такође честим и моћним ерупцијама“, рекао је Насин стручњак нагласивши да су те моћне соларне олује избацивале токове енергије више од хиљаду милијарди пута јаче од атомске бомбе.

Аутори су симулацијом открили да наелектрисане соларне честице улазе у интеракцију са компонентама атмосфере Земље, а молекули азота се претварају у азот-диоксид (N2О) и у водоник-цијанид (HCN).

Водоник-цијанид тада може да обезбеди снабдевање азотом за формирање аминокиселина, за настанак протеина и градивних блокова живота. Азот-диоксид, гас стаклене баште, могао је да загреје површину Земље и доведе је на температури компатибилну с течним стањем воде, иако је у то време Сунце било 30 одсто слабије него сада.

„То указује на то да је, чак и тада, док су судари астероида и комета тек снабдевали Земљу водом, наша планета била насељива“, закључио је истраживач и додао да се то десило много раније него што смо мислили.

Научна заједница верује да су се први облици живота на Земљи појавили пре 3,5 милијарди година.

Студија је објављена у часопсу Nature Geoscience.