Упознајте реплику најстаријег српског неолитског насеља

Идуће године обележава се 90-годишњица открића најстаријег неолитског насеља у Србији – Плочника код Прокупља, у коме су људи пре више од 7.000 година знали за бакар. Археолошко налазиште из доба винчанске културе, које треба да постане научни парк, уз две бање и Ђавољу варош употпуњује богату туристичку понуду Топличког краја, коме ће у развоју помоћи и аутопут који ће се градити између Ниша и Приштине.

Скултпуру девојке од печене глине са дред фризуром пронађену на Плочнику пре 14 година видели су на насловној страни читаци лондонског Тајмса, а реплику сви посетиоци локалитета на коме је пре неколико година пронађен и бакарни прстен стар 7.000 година.

„Плочник је специфичан јер ту можемо да видимо да су људи знатно пре нас научили како да живе. Да је много ствари измишљено у неолиту, а да смо ми заправо данас само корисници тога“, открила је Јула Кузмановић Цветковић, археолог.

Како би био дочаран живот људи у млађем каменом добу, овде је подигнуто пет кућица од прућа и блата са разбојима, фурунама и огњиштима за печење глине.

У Плочнику су људи живели пре 7.500 година. Прерађивали су бакар, правили су оруђе од камена, сејали су пшеницу, хељду, спелту и росо али су и ткали.

„Ово је нешто ново, први пут сам чула за Плочник иако имам велико међународно искуство“, истакла је Каролина Дамјановска из Прилепа.

„Научили смо овде многе ствари из доба неолита, како су живели и шта су радили“, навела је Ивана Гелеска из Прилепа.

Плочник који је за посетиоце уређен пре осам година оживео је истоимено село у коме је око стотину људи. Дејан Миладиновић одржава овај локалитет и дочекује госте. Не планира, каже, из села.

„Обично питају из ког је периода, да ли је истина да је овде настало метално доба, што је и тачно, како су изгледале куће и како су живели“, истакао је Дејан Миладиновић из Плочника.

Колевку металургије у Европи годишње посети око 1.500 људи. Овде свраћају непланирано они који иду ка Куршумлији, али и туристи који организовано посећују Ђавољу варош, Пролом и Луковску бању.

број коментара 2 пошаљи коментар
(субота, 21. мај 2016, 12:04)
anonymous [нерегистровани]

Plocnik

Zivim u Srbiji i obilazim nasu zemlju,ali za ovaj lokalitet prvi put cujem!Treba vise reklame!

(субота, 21. мај 2016, 11:07)
bogdan [нерегистровани]

uvek nekako polovicno!?

Lepo, ali mi nije jasno sto to ne organizuju i rade kako valja!? Zasto tu trajno ne zive studenti antropologije, arheologije i metalurgije ( koji naravno dolaze dobrovoljno i na smenu!) i da se oni sami kroz studije, uzive u taj nacin zivota, pravljenja autenticnih alatki, odece i obuce, ( koje bi moglo i da se prodaje onima turistima kojima bi bilo interesantno ) kao i autenticne hrane, koja bi takodje moglada se sluzi turistima, a koji bi zasigurno voleli da okuse sta se to jelo i pilo pre ±7-8 hiljada godina! Usput, ovaj gospodin sto "odrzava" naselje nebi morao bas da da se mesa u nauku arheologije! Promasio je za celih ±5000 godina kao i mesto nastanka metalnog doba! Ovaj period se ne zove za nista Neolitic period ( kameno doba) i trajalo je do ± -3300 god pne. Tada nastupa Bronzano doba do -1300god pne, pa tek onda pocinje Gvozdeno doba ( koje je opet nastalo u Anatoliji u nekom ranijem periodu od pomenutog, znali su za gvozdje ali nisu imali temperaturu za obradu) prvi pravi gvozdeni objeki su nadjeni u Severnom Egiptu u mestu zvanom Garzeh i datiraju iz 1300god pne ( odatle i zvanican datum) period kada je i temperatura vestacke vatre dostigla +1300 celzijusa ( potrebna za obradu gvozdja)!