Београдска мумија стара 2.300 година

Прича о овој мумији почиње давне 1888. године, када је српски добротвор Павле Риђички, током путовања по Египту, купио мумију и поклонио је музеју у Београду.

„Његова жеља је била да ту мумију купи Српском народа и да је, како је рекао, 'гледи и поучи се древном обичају мисираца'“, рекао је др Бранислав Анђелковић, египтолог.

На основу истраживања урађених деведесетих година, утврђено је да је реч о мумификованим остацима египатског свештеника.

„Успели смо да му вратимо идентитет и да сазнамо да је то Несмин тј. 'онај који припада богу Мину', такође, његову генеологију, да потиче из негде око 350. године пре наше ере из града Ахмима у Египту“, додао је др Анђелковић.

Стручњаци истичу да је истраживања на мумији непходно наставити, јер је видљиви свитак папируса који се налази под руком мумије можда најпотпунијa верзија египатске Књиге мртвих.

„Не постоји ниједна мумија на свету тренутно за коју се зна да има сопствени папирус у себи. Има мумија и има папируса, али заједно је ово јединствени случај. Ја га доживљавам као једно неотворено писмо послато нама пре 2.300 година које би свакако вредело отворити и прочитати“, закључио је Анђелковић.

Љубитељи историје очекују да ће се ускоро наћи решење како би београдску мумију могли да виде сви љубитељи староегипатске културе баш онако како је то, поклањајући је Београду, и желео Павле Риђички.

И док се надлежни не договре да ли ће, и када, београдска мумија бити изложена за јавност, историјско подсећање да је 1892. године наш велики научник Никола Тесла приликом једине посете Београду обишао египатског свештеника Несмина у Народном музеју у Београду.