Невероватни инциденти који су могли да покрену нуклеарни рат

Награђивани новинар и писац Ерик Шлосер у своје две књиге Command and Control и Gods of Metal, истражио је бројне инциденте са руковањем америчким нуклеарним арсеналом - од оних насталих из чисте људске глупости до оних који су умало започели трећи светски рат.

Тајна документа, у која је увид имао Шлосер, открила су више од хиљаду инцидената са нуклеарним оружјем узрокованих лошим руковањем, укључујући избијање пожара у постројењима, експлозијама и случајним испуштањем бомби које су могле да узрокују смрт стотина милиона људи, пише Гардијан.

Током 1979. године, војним челницима у Северноамеричког команди за одбрану у Колораду саопштено је да је Совјетски савез лансирао велики нуклеарни удар. Компјутерски монитори показивали су рану фазу напада.

Тек након поновне провере и поновног покретања радарских система видело се да је техничка грешка, а против-напад је отказан у последњем тренутку.

У још једном инциденту узрокованом техничким кваром, амерички системи за рано упозорење открили 9. новембра 1979. године оно што је личило на совјетски нуклеарни напад стотинама пројектила.

Одмах је контактиран Збигњев Бжежински, саветник за безбедност председника Роналда Регана. Убрзо су му јавили да се ради о 2.200 пројектила.

Таман када је кренуо да зове председника јављено му је да је у питању лажна узбуна узрокована фаличним компјутерским чипом који кошта 46 центи.

У одвојеном инциденту 17 година, изнад Северне Каролине из бомбардера „Б-52" испао је један од два термонуклеарна пројектила. Тих година, одређени број америчких бомбардера стално је летео изнад земље како би могли одмах да реагују на потенцијални напад.

На поменутом лету пилот је открио да је гориво почело да цури и да је за три минута изгубио више од 17 тона горива. Наређено му је да се одмах врати у базу, али приликом приласка аеродрому на 3.000 метара висине пилоти више нису могли да исконтролишу летелицу и наредили су евакуацију.

Петоро посаде је искочило и преживело, један је погинуо приликом искакања и двојца у паду авиона. Међутим, авион се пре пада на око 600 метара потпуно распао, а један од пројектила испао је из њега.

Три од четири корака за активирање бомбе су покренута, али срећом четврти није. Да је детонирао, пројектил би експлодирао пуном силином термонуклеарне бомбе од 3,8 мегатона на америчкој територији.

Пре 50 година 24. јануара са америчког носача авиона „Тикондерога“ грешком је, током укрцавања, испуштена нуклеарна бомба у океан.

Шлосер објашњава за Сидни морнинг хералд да је у тајним документима садржано више од хиљаду оваквих инцидената, као и да се свет много пута налазио на ивици рата.

„Чини се да људима много боље иде од руке прављење сложених технолошких система него да их одржавамо“, истиче Шлосер.

Писац каже да је ипак охрабрујуће да су се војни челници САД и СССР, када су се суочавали са лажним узбунама које су у тренуцима деловале кредибилно, одлучивали да их, ипак, игноришу јер нису желели да користе то оружје.

„Током Кубанске кризе совјетска подморница такође је добила лажну узбуну да је нападнута. Официри су гласали о томе да ли да лансирају нуклеарно оружје и на крају нису то учинили. Касније су сазнали да је у питању технички квар“, наводи Шлосер.