Град у којем је време стало

На 90 минута вожње од либералног Амстердама налази се градић Стапхорст, заједница традиционалних калвиниста који немају телевизоре, забрањено им је да псују, а жене не носе панталоне.

Реч је о месту са 16.000 становника, углавном калвиниста, који у потпуности поштују начела Џона Калвина, протестантског теолога и реформисте рођеног пре 500 година.

"Људи овде себе виде као истинске наследнике Џона Калвина, који већи део остатка света посматрају као безбожнички", каже 82-годишњи Јан де Волде, који се у Стапхорст доселио пре више од пола века.

У складу с калвинистичким начелом да Бог може да се слави само радом и да је лењост највећи грех, становници Стапхорста живе скромно као њихови преци пре неколико векова.

Статистички подаци локалне кабловске компаније "Зиго" показују да више од 80 одсто њих нема телевизоре, јер не желе да спољни хедонистички свет ремети њихове животе.

Недељом се два пута окупљају у цркви. У граду тада не вози јавни превоз, а продавнице и базени су затворени.

Жене обавезно на глави морају имати шешир да би ушле у највећу градску цркву.

Туристима који Стапхорст обилазе због живописних становника и начина живота саветује се да не долазе недељом, управо зато што ништа не ради.

Еутаназија, абортус и истополни бракови, које је Холандија легализовала прва у свету, у Стапхорсту су табу теме.

Пре четири године, градско веће је забранило псовање, мада није предвиђена казна за то.

На последњим локалним изборима победила је Хришћанска странка СГП, која женама забрањује да се налазе на јавним функцијама.

"У спољном свету то може звучати средњевековно, али људи су углавном толерантни једни према другима", тврди један 66-годишњи становник Стапхорста.

"Дођоши" ипак мењају град - сада има и дискотеку

Занимљиво је да овај градић од 16.000 душа има једну од највећих стопа наталитета у Европи, неколико жена "са каријером", пар ресторана и око 1.000 жена које још увек носе традиционалну одећу "која покрива све", какву су имале и њихове прабаке.

То подразумева туце делова одеће и лети и зими, црне наборане сукње до половине листова, кецељу, шал и капу, црне ципеле или дрвене нануле.

Важне су и високе црне чарапе, ручно плетене и везане еластичном врпцом.

Они који напусте град убрзо бивају замењени другима кои желе да одгајају породице у традиционалном окружењу, каже Мирјам ван Вин, црквени историчар.

Половина младих људи директно из родитељског дома улази у брак, док се само једна од 30 беба рађа као ванбрачно дете. И разводи су врло ретки - енклава има један од најмањих процената у Холандији. 

Али, заједно са "индустријализацијом", ови што су дошли "споља" полако мењају карактер места, сматра Јан де Волде.

"Сада град има и дискотеку", уз слегање раменима каже де Волде, додајући да све више људи има и Интернет у домовима.

"Шта год људи мислили, време није стало у Стапхорсту. Али неке ствари ће остати исте - посвећеност цркви и снажан осећај заједништва."