Шта све трпи матарушка окамењена шума

Окамењена шума код Матарушке Бање, јединствени феномен у Србији и врло редак у свету, годинама се немилосрдно уништава. Од 1963. године је под заштитом државе, али о такозваном Лојанику нико не брине. Калцификована стабла дрвета које је природа хиљадама година стварала мештани ломе како би правили оштраче за косе и ножеве.

Нестала су читава брда. Споменик природе, односно вулкана, прекопавала је и тешка механизација, прича локални шумар.

„Копали су булдожерима, направили су читав усек да би дошли до најбољих комада“, каже шумар „Србија шума“ Милан Цветковић.

Иако редак природни драгуљ, ово дрво мештани виде као добар материјал за брусеве и оштраче за сечива. Рајко Ђорђевић, ипак, тврди да се комшије тим послом, на срећу, све мање баве.

„Не исплати се, то је тежак посао, рударски. Није то само да узмеш лопату и готово. Чвршћи су од оних индустријских, али треба то ископати и обрадити“, каже мештанин Матарушке Бање Рајко Ђорђевић.

Над каменом шумом последњих 10 година нарасла је црногорица и листопадна шума, али киша спира глинено камење и из земље на сваком кораку избијају разнобојни окамењени остаци дрвета.

„Жива ствар се претворила у камен и то је оно зашто је окамењена шума резерват природе Лојаник код Матарушке Бање јединствен феномен у Србији. У свету их има двадесетак, у Европи тек пет“, истиче професор биологије Мирослав Павловић.

Налазиште окамењене шуме код Матарушке Бање простире се на око 15 хектара. Иако је од 1963. године званично под заштитом државе, о њему нико не брине.

„У веома је деградираном стању. Решење мора да се тражи на вишем нивоу. Треба да се укључи
Завод за заштиту природе, да се истраживања наставе, јер је то сведок некадашњег живота на Балканском полуострву“, каже еколошка инспекторка Бранка Чубриловић.

Брдо Лојаник, као окамењени остатак прошлости, није уцртано ни на Туристичкој карти Србије, а упозорење да је вредан споменик природе одавно се не види од шибља.