Мајмун са којим делимо 98 посто ДНК састава

Познато је да мајмуни и људи имају доста сличности, али ретко ко би очекивао да са овим животињама може да се „проћаска“.

Нова научна истраживања бонобо мајмуна проширила су постојећа знања о животињској интелигенцији, и показала да је ова врста човеколиких мајмуна одлична за комуникацију.

Фондација "Great Ape Trust" из Ајове, дом је неколико бонобо мајмуна и три орангутана.

Уколико мислите да је Ајова чудно место за ове животиње, не изговарајте то гласно - ови мајмуни разумеју енглески!

Група је део револуционарног језичког истраживања, а Кензи и његове „колеге“ уче да комуницирају тако што притискају лексиграме, односно више од 350 симбола који представљају мисли и објекте.

„Квалитативно, нема разлике између Кензијевог језика и мог језика. У питању је само ниво“, каже директор програма Бил Филдс.

Истраживачи истичу да је најважније започети рад са мајмунима док су још младунци.

„Када сам са њима, говорим сасвим нормално, користећи свој уобичајени речник и интонацију“, објашњава истраживач Роб Шумејкер.

Све ово звучи невероватно па је новинар Еј-Би-Сија Џон Берман попричао са Кензијем.

„Ти си први мајмун којег интервјуишем“, рекао је Џон, а затим замолио Кензија да му покаже симбол за реч „јаје“.

Кензи му је показао симбол на којем је неколико јаја. „Значи добио сам цело туце, хвала ти Кензи“, одговорио му је Берман, на шта Кензи притиска реч „изненађење“.

„Да, веома сам изненађен“, смеје се новинар.

Овакви разговори помажу научницима да сазнају нове податке о овој угроженој врсти, од самих мајмуна.

„Кензи тако може да ми каже да ли га боли стомак, да ли га боли глава, да ли хоће да буде сам или се плаши нечега“, истиче Филдс.

На питање да пронађе реч „кафа“, Кензи притиска тражени симбол. Кензи воли кафу, а при томе је открио чари макијата са карамелом. На крају крајева, бонобо мајмуни са људима деле 98 посто свог ДНК састава.

Воде љубав на сваких 15 минута

Бонобо мајмуни, посебна врста човеколиког или великог мајмуна, ходају углавном на две ноге, знају да запале ватру, разумеју асоцијативне фразе човека-саговорника, није им стран концепт писане комуникације, праве наменске алате да би решили сложене задатке.

Можда је дошло време да преиспитамо појмове интелигенције и културе.

Већина људи зна за шимпанзе и гориле у Африци и орангутане у југоисточној Азији - и то је то.

Бонобо је имао срећу да се провуче „испод радара“, јер му је природно станиште врло ограничено и спада међу угрожене животињске врсте.

Срећа у несрећи је то што води љубав веома често, готово на сваких 15 минута, па због тога није на мети зоолошких вртова.

Бонобо мајмуни су емоционално интелигентни, и када им угине члан чопора у стању су да га оплакују данима и да му припремају гробно место. Живе у савршеној хармонији, у њиховој заједници не постоје алфа мужјаци, нема борбе за превласт, већ постоји потпуни склад.

Хране се искључиво биљкама и воћем и све деле на равне части.

„Уби их“ брза храна

У Ајови су као део експеримента добијали брзу храну за оброке и дошло је до огромног дизбаланса.

Један мајмун се толико угојио да је почео да личи на болесно дебеле људе, док су друга два добила разна обољења. Једно младунче је рођено са аутизмом који до тада није био забележен међу животињама.

Научници кажу да је то само мали пример како брза храна, меса и месне прерађевине утичу на наш организам.

Интересантно је да бонобо мајмуни током секса мењају позе идентично као и људи, упражњавају орални секс и користе језик током љубљења.

Они су једина врста животиња која је окренута лицем у лице током љубавног заноса.