Колосално светилиште Словена на Пештеру!

Уколико се утврди да су археолози Музеја у Новом Пазару у праву, на прагу смо епохалног открића. Пронађени су остаци четири идентичне конструкције правилних облика, највероватније светилишта Словена, које потичу из периода од 9. до 11. века, које су непознате и у светској литератури.

Поглед на Гугл мапе открива три од поменуте четири конструкције. Правилних су облика и, за време када су изграђене, колосалних димензија.

„Сва четири појединачно, имају један прилазни ходник, димензија 60 метара квадратних. На тај ходник се надовезује простор димензија 100 квадратних метара, који је обухваћен кружним зидом чији је пречник 20 метара“, објашњава директор музеја „Рас“ и археолог Драгица Премовић Алексић.

Две конструкције су окренуте ка истоку, а две ка западу. Вишемесечним истраживањем, археолози нису пронашли сличне нигде у свету.

„Нигде у светској литератури таква конструкција не постоји. Да се оградим, ја је бар нисам нашла иако сам море литературе прочитала за ових 15 година. Помињу се светилишта, идоли и Кумири (дрвене представе божанстава) али нигде и нико није дао ни цртеж ни облик тих светилишта“, истиче Премовић Алексић.

Светилиште у Аркони је изграђено у част Световида, бога рата и плодних њива, а порушили су га 1158. године дански војници и потом покрстили становништво на острву.

Световид је представљан са четири лица, окренутих ка свим странама света и био му је посвећен Видовдан. Међутим, нема поузданих података на основу којих би се ове конструкције на Пештеру довеле у везу са божанством у чију част су изграђене.

Драгица претпоставља да је у питању неко од врховних божанстава Словена.

„Можда Световид, јер је он једно општесловенско божанство. Међутим, по досадашњим истраживањима, претпоставља се да је био више везан за Западне Словене. За Јужне Словене, главно божанство је Перун, али осим топонима који су везани за њега, нико вам не може рећи да ли је он имао светилиште и како је то светилиште изгледало“, објашњава Премовић Алексић.

Пронађени су фрагменти керамике који припадају периоду од 9. до 11. века. Свуда око конструкција, на огромном пространству, налазе се хумке из истог периода у којима су, по прехришћанским обичајима, сахрањивани тадашњи мештани.

У њима археолози увек пронађу део коњске лобање, али и део жрвња. Коњ и жрвањ су симболи Световида па отуда и претпоставка да је ово светилиште изграђено њему у част.