Криви Вир, рај за косовске божуре

Божур је многима омиљено цвеће. Често се гаји у баштама, међутим, у природи је проређен и угрожен.

Заљубљеници у ту биљку, недавно су на јужним обронцима Кучајских планина код Кривог вира, пронашли једно од највећих дивљих станишта божура у Србији. Своје откриће поделили су са биолозима и нашом екипом.

Легенда каже да су божуре на „Јужни Кучај" донели косовски јунаци после боја. Биолози тврде супротно. Биљка је одувек на овим просторима, расте, цвета и размножава се у дивљини, у складној заједници са храстовом шумом.

„Подручје Кривог Вира је веома богато ефектном врстом божура који се зове косовски божур (Paeonia peregrina) и он се овде налази изнад самог села у великим количинама у храстовој шуми", каже професор доктор Новица Ранђеловић, са одсека за биологију на ПМФ-у у Нишу.

Група биолога, заљубљеника у природу и магичну лепоту божура била је пријатно изненађена због призора на планини изнад Кривог вира. Стотине хектара храстове шуме, прошарано је тек отвореним црвеним цветовима.

„Мени је све ово нестварно и јако бајковито", наводи Мила Марковић из Параћина.

Божур спада у заштићене биљне врсте, јер се због прекомерног брања природна станишта угрожена. У народној медицини корен биљке коришћен је за лечење хистерије и епилепсије.

„У свим литературним изворима, божур је отровна биљка, али и отровне биљке су лек, зависно како се дозирају. Користе се сви делови божура, најчешће кртоласти корен", објашњава доктор Властимир Стаменковић, биолог из Лесковца.

Заљубљеници у божуре из Ћуприје, Параћина, Зајечара и Лесковца, најављују нове сусрете љубитеља ове биљке на изворишту Црног Тимока.

Природа је овде кажу савршена, али јарко црвене латице ваља и сачувати за нове походе.