Чергари 21. века

Били су градска деца којој је снагу давао панк, водила их анархистичка филозофија, мрзели су Маргарет Тачер и... завршили на старим, расклиматаним колицима у потрази за номадском слободом.

Британски чергари данашњице, или прецизније речено 21. века, ту филозофију су дигли на виши ниво – иако инсистирају на животу у традиционалним караванима које вуку коњи, што значи без комбија, камп-приколица и сличних возила на бензин, задржали су технологију у великој мери – мобилни телефони, лаптопови и Фејсбук увек су присутни.

Приче о онима који су на Острву номадски живели, крајем осамдесетих и током деведесетих година прошлог века биле су некако нормалне – вести о њиховим илегалним журкама, сукобима са полицијом, запленама дроге и криминалним радњама нису изненађивале никога.

Деца из породица средње класе су, и поред ужаснутости затечених родитеља, хрлила да формирају колоне, омађијана романтичним начином живота, недостатком правила и идејом да не знају где ће бити сутра.

Њихови „крпени" конвоји тутњали су земљом, од фестивала до фестивала, од илегалног места до илегалног места, врло често иритирајући земљопоседнике и снаге реда.

Међутим, о „путницима новог доба" мало тога се пише, што не значи да се покрет у последњој деценији угасио.

Фотограф Ијаин Мекел пратио је мању групу модерних номада готово 10 година, а онда објавио књигу са фотографијама која је својеврстан графикон промена тог стила живота.

Као што рекосмо, преузимањем обрасца од ромских чергара, многи су одбацили моторна возила и прешли на коњске запреге.

„Када сам нашао ово ново племе одметника, веома сам се изненадио – користе соларну енергију, мобилне телефоне, лаптопове и Фејсбук. Допада ми се идеја да старо и ново одлично функционишу заједно на отвореном друму", каже Мекел.