Величина мозга зависи од друштвене интеракције?

Тимски рад би можда могао да објасни због чега људи имају већи мозак, показала је објављена студија шкотских и ирских научника.

У поређењу са својим прецима, хомо сапијенс је церебрални џин, а то је, како преноси АФП, загонетка коју су научници дуго покушавали да реше.

Стручњаци сада верују да одговор можда лежи у друштвеној интеракцији.

Рад са другима помогао је човеку да преживи, али је морао да развије довољно велики мозак како би се изборио са свим друштвеним комплексностима.

Тим истраживача је уз помоћ компјутерског модела симулирао људски мозак и омогућио мрежи неурона да еволуирају одговарајући на серију друштвених изазова.

Постојала су два сценарија. Први је подразумевао два партнера у злочину, које је ухватила полиција и сваки је морао да одлучи да ли ће „оцинкарити" оног другог.

Други сценарио је подразумевао две особе заробљене у возилу у снежној лавини, које морају да одлуче да ли ће заједно покушати да се извуку, или ће све препустити оном другом.

У оба случаја, појединац би више добио уколико би био себичан. Истраживачи су, међутим, били интригирани чињеницом да су са развојем мозга појединци бирали сарадњу.

„Велике групе неповезаних појединаца често сарађују и то изискује когнитивне способности, како би се водило рачуна ко шта ради и уз помоћ којих би мењали своје понашање", објасио је један од аутора студије Лук Мекнали са колеџа „Тринити" у Даблину.

Мекнали је указао да сарадња подразумева и мало калкулација. „Ако сарађујете а ја варам, следећи пут када будемо радили ви можете да одлучите да због тога не сарађујете са мном", објаснио је аутора студије.

Лук Мекнали је рекао и да се тимски рад и већа способност мозга „хране" једни другим.

Еволуциони антрополог са „Оксфорда" Робин Данбар рекао је, коментаришући студију, да ова открића доприносе разумевању развоја мозга, али је додао да психолошка ограничења ипак постоје.

„Човеку би био потребан мозак величине куће како би на планети испуњеној људима сарадња била савршена", каже Данбар.

„Величина нашег мозга лимитира величину заједнице са којом можемо да сарађујемо", додао је Данбар.

„Наша 'лична друштвена мрежа‘, ограничена је на око 150 појединаца, а група од 500 изискивала би дупло већи мозак", рекао је Данбар.

„Како би створили већу друштвену интеграцију, већу кохезију само, на пример, у Француској, да занемаримо ЕУ или свет, мораћемо да пронађемо друге начине, а не да чекамо еволуцију", додао је Данбар.