Читај ми!

Пресушиће осам светских река?

Часопис "National Geographic" објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мари ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе екосистеме широм планете.

Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.

Река Колорадо (2.333 km) водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.

Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом National Geographic, ради на томе да поврати макар део воде реке Колорадо, у нади да ће регенерисати њену сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи интересује се да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.

У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке Инд (3.200 km) намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су последице превелике експлоатације ове велике реке озбиљне говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.

Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси National Geographic.

Међутим, наде има – у региону се раст броја становника успорава, а јавља се и пораст свести о значају заштите великих светских река.

Аралско море у Азији некада су пуниле две велике реке: Аму Дарја (1.400 km) на југу и Сир Дарја (2.212 km) на северу. Међутим, шездесетих година прошлог века, Совјети су одлучили на нахране околне степе, па су изградили систем за наводњавање који се састоји од 20.000 канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Систем је неефикасан и цури, а река Аму Дарја изгубила је највећи део свог тока и више не стиже до Аралског мора.

Река Сир Дарја мало је боље прошла од своје сестре, али је толико загађена да се не препоручује њено коришћење као воде за пиће или наводњавање.

Лишено главних извора воде, Аралско море је за само неколико деценија сведено на неколико малих језера. Милиони комада рибе су угинули, обала се километрима повукла од градова, а оно мало људи који су ту остали били су на удару олује токсичне прашине, која је последица индустријског загађења.

Последњих неколико година, Светска банка финансира изградњу брана у оквиру рестаурационог пројекта ради регенерације Сир Дарје и онога што је остало од Северног Аралског мора.

Величанствена река Рио Гранде једна је од највећих река Северне Америке и дугачка 3.033 километара. Но, због неумереног искоришћавања од стране Тексаса и Мексика, ова река скоро уопште више не долази до Мексичког залива. Последице експлоатације огледају се и у чињеници да је њен екосистем веома угрожен.

Хоангхо или Жута река (5.500 km), друга је по величини река у Кини, после Јангцекјанга. Колевка је најраније познате кинеске цивилизације и има дугу и бурну историју у региону. Већ 40 година Жута река једноставно пресушује пре него што дође до мора. Доњи ток реке је без воде читавих 230 дана годишње.

Последњих неколико година, кинеска влада предузима кораке да јој поврати снагу, ускраћујући пољопривредницима да користе воду у неким деловима тока.

Река Теста (315 km), пролази кроз индијску државу Сиким и улива се у реку Брамапутра у Бангладешу. Услед великог наводњавања, река коју називају „линијом живота" у Сикиму, ускоро ће пресушити.

Неопходан је хитан састанак владa Индије и Бангладеша, како би се решио проблем. Разумна експлоатација речне воде спречиће њено нестајање, поручују индијски екоактивисти.

Најдужа и најважнија река у Аустралији, Мари, дугачка је 2.375 километара. Због великог наводњавања, река се повукла, а појачани салинитет прети да угрози усеве и екосистем.

Река Мари суочава се и са проблемима као што су велико загађење и увођење инвазивних врста риба, попут европског шарана. Ако река пресуши или достигне ниво загађења тако да више не може да се користи, нестаће 40 одсто пијаће воде у неким регионима Аустралије.

Број коментара 25

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво