понедељак, 06. сеп 2010, 10:50 -> 15:25
Јарићи заробљени на мосту
Два јарета су провела готово 48 сати заробљена на узаном испусту железничког моста на руралном југу Монтане, без идеје како да се помакну одатле. Спасило их је локално друштво за заштиту животиња уз помоћ дизалице са корпом.
Залутавши некако на једно од најнеобичнијих места на која би могла животиња да залута - бочни испуст на конструкцији железничког моста - два јарета су готово непомично провела два дана на косој ивици широкој свега 15 центиметара, 20 метара изнад земље!
С обзиром на то да испод овог моста у забити америчке државе Монтане пролази друм којим се „ређе иде", односно, прође „два возила годишње", може се рећи да су јарићи имали среће што је помоћ, у виду дизалице са корпом, стигла само 45 сати касније.
Поједини амерички медији су спасавања паса и мачака о којима су досада писали, назвали „шетњом кроз парк" у односу на ово, вероватно по питању приступачности месту до којег је требало доћи. И заиста, и сам поглед на локацију изазива вртоглавицу.
Млади јарчеви, тешки 11 и 15 килограма, све време су стајали на косој узаној ивици, иако се поред њих, на врху носећег стуба, налазио нешто шири простор. Трагови показују да су јарићи ишли до стуба само да би уринирали, а затим се враћали на најужи део. Ту су повремено успевали и да легну!
Спасавање је иницирао возач који их је случајно спазио и позвао локалне власти, а оне друштво за хумани однос према животињама „Римрок". Међутим, акција је изведена тек два дана касније због конфузије око локације, па је тек нови позив другог забринутог возача разрешио све дилеме.
Мирно чекали помоћ
„Све време смо мислили да ће да падну", каже Сенди Черч, председница друштва. „Јер они су још бебе."
Она претпоставља да су се животиње попеле на мост под окриљем ноћи, а када је свануло, укочиле су се схвативши где се налазе.
Уз помоћ канцеларије шерифа округа Маселшел, Черчова и Кори Фримен, волонтерка друштва, обезбедиле су дизалицу из оближњег рудника угља, довољно високу да досегне до моста.
„Очекивали смо да се успаниче кад им људи приђу, али било је баш супротно. Као да су били захвални што смо им помогли", објашњава Сенди.
Осим што су изгладнели, јарићи су били у одличном стању. Огрлице око врата су указале да су у нечијем власништву. Али, ако се ти људи не јаве, већ је организовано усвајање.
„Сви воле животиње са занимљивом предисторијом", рекла је на крају Сенди Черч.
