Златни печат српског кнеза Стројимира

Поред многих драгоцености које чува Историјски музеј Србије, издваја се мали, али по важности непроцењив предмет. У питању је златни печат српског кнеза Стројимира из деветог века, који је пронађен 2006. године на аукцији у Немачкој. Печат се чува у депоу Музеја, а наредне године биће у сталној поставци Историјског музеја.

Овај јединствени предмет прављен је у некој од византијских царских златара у Солуну или Цариграду, а његово проналажење доказује да је у деветом веку постојала српска државна администрација.

У том периоду владала је династија Властимировић, а печат је припадао Стројимиру, првом владару из те династије. То потврђује и натпис на њему исписан на грчком „Боже, чувај Стројимира“.

„Печат може да се сматра да је једини сачувани артефакт овакве врсте државотворне врсте код нас. Овим печатом кнез Стројимир је затварао своја писма, затварао је администрацију, државна документа“, каже директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић.

Конзерватор рестауратор Историјског музеја Србије Бобан Вељковић каже када је печат Стројимиров први пут дошао у његове руке у препознао је да је од злата по тежини.

„У добром стању је дошао и није било потребе за много интервенисања, а занимљиво је било када сам утискивао печат у восак он се загрејао за пар секунди, a златo je најбољи проводник те је то још један доказ да је реч о злату. Ја сам у овом музеју дуго и разни предмети су прошли кроз моје руке. Овај је занимљив јер је тако мали, а тако значајан, уствари, значај предмета не одређује његова величина већ историјска прича пре свега“, објаснио је Вељковић.

Душица Бојић истиче да је тај печат симбол династије Властимировића са њеним оснивачем кнезом Властимиром и потоњим синовима и унуцима.

„Значи да државност Србије не почиње од 12. века како се обично учи у школама или се најчешће говори у медијима, него управо почиње од тог седмог века“, нагласила је Бојић.

Анализе су показале да је реч о аутентичном предмету из деветог века. До сада су урађене његове реплике од позлате у две величине и користе се као поклон страним државницима.

Због великог интересовања, реплику старог српског печата, грађани ће моћи да купе на инфо-пулту Историјског музеја Србије.

број коментара 31 пошаљи коментар
(недеља, 06. јан 2019, 19:32)
Саша [нерегистровани]

Срби и праисторијска цивилизација

Познато је да су Нацисти у Београду покрали 40 вагона историјских аргумената па и експоната. Већина никада није пронађена. Зна се и да је тадашња Немачка имала специјални одељак за фалсификовање историје па ме и не чуди да су и пре тога имали сличне планове. Значи народ оставити без сазнања о историји а који се код Срба досеже све то Винче и Лепенског Вира (генетски доказано)

(субота, 16. сеп 2017, 21:41)
Будимир [нерегистровани]

Није Мутимир (онај који мути мир) него Будимир (онај који га буди и гради)

Πогрешном ретранслитерацијом, намерном или случајном, србског имена са грчког - Μπουντεμερος (μπ се код Грка чита ”б”) први упамћени хришћански српски кнез Будимир постаде код Срба Мутимир, не без нечијег злурадог цинизма!

(уторак, 07. феб 2017, 18:17)
nemanjinrodoslov.in.rs [нерегистровани]

Strojmir Стројимир

Стројимир је рођен 844. године.
Био је владар града Билина у Чешкој од 870. године.
Био је књаз Чешке од 883. до 885. године. У борби за чешког владара поражен је од Боривоја I (чешки Bořivoj I.).
Током своје владавине признавао је врховну власт Светопелка. Код Константина Порфирогенита његов отац се зове Властимир. У чешким изворима (Dalimilova kronika ) његов отац се зове Властислав Лучан.
Погледајте на Википедији.
У то време су владари из исте породице владали Србијом и Чешком.

(четвртак, 14. јул 2016, 15:18)
anonymous [нерегистровани]

Pečat

To je Izneo istoričar Miloš Milojević još u 19 veku.Tako da je to potvrda istinitosti Miloševih tvrdnji,da su Srbi imali svoju državu još od 5-og veka na ovim prostorima. To što je pronađen pečat,ne znači da knez Stojimir, nije imao roditelje, isto srpske vladare i državnike.

(понедељак, 23. мај 2016, 12:31)
anonymous [нерегистровани]

kada losi djaci uzjasu na vrat

u pravu ste, nikakva istorija nikada nije skrivana- nego je trebalo uciti. problem je sto javno mnijenje oblikuju losi djaci. nije problem u nedostatku knjiga vec u nedostatku citaoca.

(недеља, 10. јан 2016, 22:00)
anonymous [нерегистровани]

Vladar Strojimir

Ako je knez onda je vladar..

(недеља, 10. јан 2016, 19:06)
Срђан Лакић, историчар [нерегистровани]

Lapsus caalmi.

Lapsus calami. Кнезу Властимиру, кнез Вишеслав је био ПРАДЕДА, а не деда. Први именовани српски владар се звао ВИШЕСЛАВ, а њега је наследио син РАДОСЛАЛВ, а њега његов потоњи син ПРОСИГОЈ, отац кнеза Властимира! Према оснивачу прве српске династије династије - Вишеславу, прва српска властеоска породица је понела име ВИШЕСЛАВЉЕВИЋА. Српски кнез Стројимир је био средњи син српског кнеза Властимира, јер је он имао три сина : Мутимира, Стројимира и Гојника. Они су заједнички владали Србијом (860-880), када је кнез Мутимир имао право старешинства, док је кнез Стројимир вероватно владао Босном која је тада била саставни део прве српске рановековне државе. Након 880, Мутимир је протерао своју браћу Стројимира и Гојника из Србије и завладао самостално Србијом (880-891). Дакле, кнез Стројимир није никада ни владао самостално Србијом, већ је признавао врховну власт свог старијег брата Мутимира (860-891).

(недеља, 10. јан 2016, 18:30)
anonymous [нерегистровани]

Citati i samo citati

@Вук

Posto Vas interesuje istorija (lako u PDF) pronadjite knjige naseg istoricara i akademika Milosa Milojevica (umro je 1897, "Odlomci istorije Srba", "Dela prave Stare Srbije", "Istorija srpskih zemalja u Austriji i Turskoj", "Pesme i obicaji ukupnog srpskog naroda"). To je istorija koja se ucila u srpskim skolama do poslednje decenije 19. veka, a onda je dekretom promenjena u u germanizovanu nakaradnu srpsku istoriju. Jezik u knjigama je prelep, pametan, glasovne promene drugacije, ali pravo je zadovoljstvo procitati ove knjige.

(недеља, 10. јан 2016, 18:28)
anonymous [нерегистровани]

Sjetite se pok. akademika Ćosić

i pročitajte ga pažljivo, on je sve objasnio.

(недеља, 10. јан 2016, 16:49)
Срђан Лакић, историчар [нерегистровани]

О Вишесављевићима

Lapsus calami : Г. Острогорски, Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци, Историјски часопис 1-2, (1948), 24-29; Историја народа Југославије, I, Београд 1953, стр. 233-237; Историја српског народа, I, Београд 1981, стр. 147-163, 166; М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Беогард 1989, стр. 19; М. Благојевић, М. Матић, Е. Милак, М. Витезовић, Векови Срба, Београд 1992, стр. 12-17