Српска слава на Унесковој листи

Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска богатији је за српску породичну славу и то је прво културно добро из Србије уписано на ту листу, саопштило је Министарство културе и информисања.

Одлуку о упису српског обичаја породичне славе на листу нематеријалне културне баштине Унеска донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа на редовној седници одржаној у Паризу.

Помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан рекла је да је упис на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска од великог значаја за српску културу.

„Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији", рекла је Мунтеан.

Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу.

За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања, а породичну славу номиновао је за упис на Унескову листу Етнографски музеј у Београду.

Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под називом слава, или крсно име, обликован у српској средњовековној држави.

„Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општем друштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе", истакао је Стојановић.

Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва.

Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.

Србија је предложила и коло за упис на Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа, које је на разматрању за упис 2015. године. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.

број коментара 22 Пошаљи коментар
(субота, 29. нов 2014, 02:40) - anonymous [нерегистровани]

becarac

Ja sam pre 6 dana pevao becarce na nekoj proslavi.Bio bih vam veoma zahvalan ukoliko bi mi poslali ziro racun na koji bih uplatio kaznu za krsenje autorskih prava.

(петак, 28. нов 2014, 10:57) - anonymous [нерегистровани]

delikventi

kad maloletni trkac otme babi torbu,on misli da je torba njegova.istina se ne bi slozila sa tim.

(петак, 28. нов 2014, 10:56) - anonymous [нерегистровани]

hrvati

sta je?
jos se nisu javili da je slava njihovo duhovno dobro !

(петак, 28. нов 2014, 10:55) - anonymous [нерегистровани]

ovo je smesno do neba

hajde covece o´ladi sa tim ofucanim stereotipom.
"da volis Srbiju nebi otisao u inostranstvo".
ljudi zive tamo gde zele i rade tamo gde dobiju posao.
ovo sto si napisao je toliko smesno (u najblazoj formi receno) da nije vredno ni da se objavi.
ti verovatno nisi nigde mrdnuo iz svog sela i pljujes po svemu sto nisi u zivotu uspeo da ostvaris.
opusti se i ne talasaj vise.
rasa iz cerovca

(петак, 28. нов 2014, 10:35) - BRATSTVENIK [нерегистровани]

Krsna slava i Srbi katolici

Katolicke porodice u Konavlima (od H. Novog do Dubrovnika), isto su slavilee svoju krsnu slavu. Svaka porodica je znala svoje korijene. Nakon zavrsetka drobljenja Juge, zavrseno je i sa slavljenjem krsne slave.

(петак, 28. нов 2014, 09:30) - anonymous [нерегистровани]

re : plašim se

Hrvatska ima već 14 zaštićenih nematerijalnih dobara. Vaša slava nam ne treba jer je vaša. Malo ste zakasnili s prijavama. Npr. zaštićen je slavonski bećarac koji se isto tako pjeva i u Vojvodini. Ali mi smo bili brži tako da je sada bećarac vlasništvo Hrvatske.

(петак, 28. нов 2014, 08:53) - Миљуш [нерегистровани]

да нисте нешто заборавили?

А божићна чесница?

(петак, 28. нов 2014, 07:11) - anonymous [нерегистровани]

Pravoslavne slave u Pravoslavaca

su u većini slave u čast paganskih, staroslavenskih božanstava ili imaju izvor u njoma. Npr, Vidovdan je slava staroslavenskog božanstva Vita, sveti Savo se slavi kao božanstvo, znači ima paganski osnov...
Uzgred, odakle tolike slave? Privrijeđivanje vam baš i nije neko, ali slave su vam br 1, a poslije Kukakte!? Užas!

(петак, 28. нов 2014, 01:43) - anonymous [нерегистровани]

RE:RE:BRE

Ti da toliko volis Srbiju i srpske slave nebi pobegao u Kanadu pa iz nje pametovao vec bi ostao ondje gde si rodjen ili bi se vratijo ako si rodjen u Kanadi pa zajedno muku mucijo sa ostalima.I ne bi se iz Kanade potpisivao sa CCCCANADA. I sta ti to uopste znaci CCCCANADA.

(петак, 28. нов 2014, 01:39) - anonymous [нерегистровани]

@ i crnogorci imaju slavu

Немају сви у Црној Гори славу и не славе сви славу.
А они који славу славе - Срби су. То је одувек тако и ту нема ничег спорног.