Пресушиће осам светских река?

Часопис "National Geographic" објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мари ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе екосистеме широм планете.

Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.

Река Колорадо (2.333 km) водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.

Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом National Geographic, ради на томе да поврати макар део воде реке Колорадо, у нади да ће регенерисати њену сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи интересује се да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.

У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке Инд (3.200 km) намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су последице превелике експлоатације ове велике реке озбиљне говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.

Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси National Geographic.

Међутим, наде има – у региону се раст броја становника успорава, а јавља се и пораст свести о значају заштите великих светских река.

Аралско море у Азији некада су пуниле две велике реке: Аму Дарја (1.400 km) на југу и Сир Дарја (2.212 km) на северу. Међутим, шездесетих година прошлог века, Совјети су одлучили на нахране околне степе, па су изградили систем за наводњавање који се састоји од 20.000 канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Систем је неефикасан и цури, а река Аму Дарја изгубила је највећи део свог тока и више не стиже до Аралског мора.

Река Сир Дарја мало је боље прошла од своје сестре, али је толико загађена да се не препоручује њено коришћење као воде за пиће или наводњавање.

Лишено главних извора воде, Аралско море је за само неколико деценија сведено на неколико малих језера. Милиони комада рибе су угинули, обала се километрима повукла од градова, а оно мало људи који су ту остали били су на удару олује токсичне прашине, која је последица индустријског загађења.

Последњих неколико година, Светска банка финансира изградњу брана у оквиру рестаурационог пројекта ради регенерације Сир Дарје и онога што је остало од Северног Аралског мора.

Величанствена река Рио Гранде једна је од највећих река Северне Америке и дугачка 3.033 километара. Но, због неумереног искоришћавања од стране Тексаса и Мексика, ова река скоро уопште више не долази до Мексичког залива. Последице експлоатације огледају се и у чињеници да је њен екосистем веома угрожен.

Хоангхо или Жута река (5.500 km), друга је по величини река у Кини, после Јангцекјанга. Колевка је најраније познате кинеске цивилизације и има дугу и бурну историју у региону. Већ 40 година Жута река једноставно пресушује пре него што дође до мора. Доњи ток реке је без воде читавих 230 дана годишње.

Последњих неколико година, кинеска влада предузима кораке да јој поврати снагу, ускраћујући пољопривредницима да користе воду у неким деловима тока.

Река Теста (315 km), пролази кроз индијску државу Сиким и улива се у реку Брамапутра у Бангладешу. Услед великог наводњавања, река коју називају „линијом живота" у Сикиму, ускоро ће пресушити.

Неопходан је хитан састанак владa Индије и Бангладеша, како би се решио проблем. Разумна експлоатација речне воде спречиће њено нестајање, поручују индијски екоактивисти.

Најдужа и најважнија река у Аустралији, Мари, дугачка је 2.375 километара. Због великог наводњавања, река се повукла, а појачани салинитет прети да угрози усеве и екосистем.

Река Мари суочава се и са проблемима као што су велико загађење и увођење инвазивних врста риба, попут европског шарана. Ако река пресуши или достигне ниво загађења тако да више не може да се користи, нестаће 40 одсто пијаће воде у неким регионима Аустралије.

број коментара 27 пошаљи коментар
(субота, 14. јан 2012, 09:28)
zoran [нерегистровани]

Moj dragi potok

Nazalost docice "oni" na tvoj i moj potok

(субота, 14. јан 2012, 00:26)
anonymous [нерегистровани]

RE:voda

"voda

prijatelju sto posto si u pravu,ali ako nas budu uvukli u EU,odose nasa prirodna bogatstva badava.Pozdrav"

Nemojte tako, pogledajte koliki smo napredak postigli u modernizaciji i povecanju bogatstva nase zemlje pocev od 2000 godine. Pre toga nista nismo imali a danas u svakom pogledu sve vise napredujemo. Osvrnite se oko sebe i budite svesni toga gde i kako zivite i u kakvom samo bogatstvu uzivate.

I Srecna Nova Godina

(петак, 13. јан 2012, 21:44)
boost@cbc.rs [нерегистровани]

bez matematike se ne zivi

Na oko bezazleno ali alarmantno, znajuci da je voda deo eko sistema i da se vrti u krug ali postoji problem, naime:

Svako odraslo ljudsko bice koje se rodi oduzima bezpovratno oko 50L vode (prosecan procenat vode u telu odraslog coveka).

Povecanjem svetske populacije dolazimo do sledecih cinjenica:

U zadnjih par decenija je povecanje populazije za 2 milijarde znaci da imamo nad zemljom 2 milijarde puta 50L, dakle 100 milijardi litara pokretnih oduzimaca tecne vode vise nego li ranije. Svake 2 milijarde ljudi vise na planeti oduzimaju 100 milijardi litara vode, u ciframa prostora to bude bazen dimenzija 100 milijadre litara je 100 miliona kubnih metara, znaci bazen dubine 10 metara a sirine i duzine 100x100.000 metara.

Dakle, prikazujemo jednu reku od 10 metara dubine, siroku 100 metara a dugacku 100km !

Realno gledajuci, izvoriste treba da ima OTVOR od 10x100m sto govori o izvoristu za koliko reka????

Nadam se da sam pomogao bar malo u razumevanju problematike.

Sad, sto ista poulacija zahteva da se i broj stoke i ostalog zivlja koje mora biti u vecem obimu za ovaj broj ljudi takodje povecava i koji takodje bivaju pokretni rezervoari vode... crno nam se pise.

(петак, 13. јан 2012, 21:44)
Zeljko [нерегистровани]

@Reke

Nisam neki ekoloski specijalac,ali mislim da je jedan od glavnih razloga za poplave neumereno unistavanje suma,kao i sve vise betoniranih povrsina. Tako da kad dodje do visednevnih jakih padavina kise,jednostavno nedostaje povrsinski teren za upijanje. Tako da se voda prebrzo sleva u korita,koja nisu koncepirana za te kolicine vode. Krivci su pre svega industrijska globalizacija i turbo kapitalizam,koji gledaju samo na svoj profit,nazalost. Ne mareci zbog unistavanja ekoloskog sistema i svega ostaloga tako bitnoga za sve nas.

(петак, 13. јан 2012, 20:18)
Petkutin [нерегистровани]

Reke

Pa odakle onda svake godine tolike poplave ako reke presusuju, jel moze neko da mi objasni?!

(петак, 13. јан 2012, 19:23)
anonymous [нерегистровани]

Taksa

Sada ce sigurno da uvedu neku taksu. Jer ne vidim drugi razlog. Mislim smak sveta se blizi hahahaha. Cemu se ljudi opterecuju. Ali pametno sigurno ce mo da patimo neku taksu za reke

(петак, 13. јан 2012, 18:58)
anonymous [нерегистровани]

Priroda

I dalje je ova grupica nenasitna, jedina je profitirala, a celoj zemlji skodila. Nazalost novi kapitalisti iz bivsih komunistickim drzavama ocigledno nisu naucili od greske koje je zapad pravio. Nasa divna zemlja...

(петак, 13. јан 2012, 18:44)
anonymousРаша-Вршац [нерегистровани]

Неке реке (и језера) већ су пресушили (не постоје)

У задњих 50 година,углавном због проблема апострофираних у прилогу и коментарима,нестало је са лица површине планете Земље неколико река и слатководних језера углавном у континенталном делу Азије и Африке.

Мишљења сам да је овај проблем тешко могуће ставити под контролу у Азији,док у др. деловима света ово не би требало да буде проблематично.

(петак, 13. јан 2012, 17:24)
anonymous [нерегистровани]

за Радета

Тако је говорио и један пре 60-так година... И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом... (Постања 1, 27,28)

(петак, 13. јан 2012, 17:02)
anonymous [нерегистровани]

normalno

je da nestaju reke i nastaju nove . ja ne znam sta se tolko cude