Хашимото тироидитис

У Србији влада епидемија обољења Хашимото тироидитис. Нема прецизних података, али преме наким проценама хронична аутоимуна упала штитне жлезде све је присутнија - јавља се код сваке шесте-седме особе.

Иако је први пут описана 1912. године, када је јапански хирург Хашимото Хакару објавио све што је о њој знао, и даље се не зна како настаје. Често не даје никакве симптоме, а доноси много проблема.

Специјалиста ендокринологије са Војномедицинске академије докторка Тамара Драговић нагласила је да се по правилу болест открива случајно.

„Болест је аутоимуне природе, пацијент развија аутоантитела на сопствено ткиво штитне жлезде. Ипак, ако наша штитна жлезда дуго ради са смањеном функцијом, јер организам мисли да је она неко страно тело и уништава је, поспаност, брзо замарање, слаб сан, лупање срца, нервоза, знаци су за узбуну. Како болест напредује, долази и до опадања косе, кожа је сува, нокти су крти, а телесна маса се повећава иако немамо апетит", објаснила је др Драговић. 

Када је реч о окидачима аутоимуног процеса, главни „осумњичени" су вируси, инфекције, психофизички стрес, зрачење. Докторка Драговић је навела да када је болест дуго присутна, јављају се разне тегобе, које се често не доводе у везу са лошим радом штитне жлезде.

Онколог-хирург са Института за онкологију и радиологију Србије Радан Џодић указао је да је у питању озбиљна болест и да су тегобе различите, могу да буду реуматске, да се јаве проблеми са зглобовима, мишићима, варењем, а могућа је и нетолеранција појединих житарица.

Уз то, доктор Џодић скреће пажњу на то да хронична упала штитне жлезде прати веома висок ниво антитела, како се болест најчешће и открива при биохемијској анализи крви. 

„Такав ниво антитела омета трудноћу и зачеће, па је некада боље уколнити запаљену жлезду него безуспешно покушавати вантелесну оплодњу", сматра др Џодић.

Уколико је функција штитне жлезде добра, хормонални статус треба проверавати два пута годишње, а ако није, лек који помаже лучење хормона пије се доживотно. Међутим, уколико се не лечи, запаљена штитна жлезда може да утиче и на појаву злоћудних тумора.

„Дешава се да у случају хронично запаљене штитне жлезде настају папиларни карциноми, учесталост је чак до 15 одсто. Отуда, ако пацијент има стезање у врату, болове, отежано гутање и поремећај говора, препоручује се оперативно лечење. Наравно, ово лечење је обавезно, уколико се појави израслина на терену хронично запаљене штитасте жлезде", наводи доктор Џодић.

Чак и кад се појаве метастазе, наши стручњаци и у хируршком лечењу постижу одличне резултате. Последње признање за то добио је баш доктор Џодић - златну медаљу на конгресу у Казахстану, пре две недеље.