Качамак и проја за здравије тело

Приче о хлебу справљеном од целог зрна најчешће потпуно неправедно заобиђу векнице од кукурузног брашна.

Нутриционисти подсећају да ђаконије од кукуруза, то јест брашно и гриз од тих жутих зрна на више начина могу побољшати наше здравље.

Кукурузне мекиње штите срце, указују нутриционисти.

Резултати једне студије коју су спровели стручњаци Државног универзитета у Илиноису показали су да је код мушкараца који су имали претежно нискокалоричну исхрану и свакодневно уносили 20 грама (што је мање од једне кафене кашичице) кукурузних мекиња после шест недеља забележен пад нивоа триглицерида од чак 13 одсто.

На тај начин, пошто је реч о масноћама у крви, смањен је ризик од појаве разних болести срца.

У контролној групи где су учесници узимали исту количину пшеничних мекиња није било побољшања.  

Иако се на трпезама у Јужној и Северној Америци налази веома дуго, кукуруз је у Европу стигао пре око 500 година, а на Балкан тек у 17. веку.

Детаљне нутриционистичке анализе током 20. века потврдиле су присуство бројних корисних супстанци у семену те једногодишње биљке.

Растворљива влакна из зрна кукуруза везују се за холестерол и практично га „износе" из организма. Одличан је извор влакана, витамина Ц, а од млевених зрна прави се укусан хлеб, разне врсте проје, качамак, колачи, из кукурузних клица добија се врло хранљиво и лековито уље, од „шећерца" укусне салате.

Осим користи по здравље, печен или куван клип кукуруза права је посластица, нарочито за најмлађе који се забављају круњењем зрна.

Иако је далеко здравије припремати и јести јела од кукуруза са мањим садржајем масноћа, ретко ко може одолети проји са „богатим" додацима.

Стручњаци ипак саветују „поснију" варијанту која ће због велике количине влакана подстаћи варење, а тиме и помоћи регулацију метаболизма.