Капи за „укидање“ кратковидости

Експерти предвиђају да би већ за десетак година у употреби могао да се нађе лек у облику капи који ће моћи да заустави раст диоптрије или, уколико почне да се користи пре првих симптома, чак потпуно спречи појаву кратковидости.

Сочива, наочаре, па чак и ласерска корекција вида биће потпуно непотребни уз такве капи.

Уколико се терапија примени још у детињству, тинејџери, којима посебно тешко пада ношење ових помагала и често су на мети дежурних шаљивџија, могли би да буду поштеђени бројних непријатности.

Кратковидост, односно немогућност ока да фокусира објекте који су удаљенији, погађа велики број људи. Офталмолози указују да се већ свака трећа особа суочава са проблемом миопије, то јест кратковидости, али да број оболелих расте јер све више времена проводимо испред монитора и ТВ екрана.

Први симптоми миопије у највећем броју случајева јављају се већ током раног детињства. Код неких особа вид може веома брзо ослабити. За сада не постоји начин да се дегенеративни процес заустави и, у тежим случајевима, слепило је неминовно.

Резултати најновијих истраживања која је спровео тим међународних стручњака предвођен експертима са Кингс колеџа (King's College) у Лондону, милионима нуде наду, пише Дејли мејл (Daily mail).

Како би идентификовали ген, први који се доводи у везу са миопијом, истраживачи су упоређивали ДНК узорке више од 4.000 близанаца.

У истраживањима овог типа научници често прате разлике код близанаца јер се лакше уочавају утицаји природе и исхране.

Закључке након првих анализа стручњаци су потврдили проучавајући узорке генетског материјала још 13.000 Британаца, Холанђана и Аустријанаца.

Око 45 одсто Британаца има ген који је „крив" за кратковидост, али тек они са дуплираним „лошим" геном изложени су двоструко већем ризику да буду кратковиди.

„Већ дуго знамо да је највећи фактор ризика за развој миопије имати родитеље који су кратковиди. Ово је први пут да идентификујемо гене који могу учествовати у преношењу склоности ка кратковидости", објаснио је истраживач доктор Пиро Хиси који је предводио истраживачки тим.

Стручњаци су уверени да ген назван RASGRF1 игра кључну у логу у развоју ока, као и преносу визуелних сигнала ка мозгу.

Када постоји „квар" на поменутом гену очна јабучица може порасти више него што треба, а резултат су мутни удаљени објекти.

Доктор Крис Хамонд, такође један од стручњака Кингс колеџа, наводи да су особе које су изузетно кратковиде изложене високом ризику да потпуно изгубе вид. 

„Ретина, то јест мрежњача се може одвојити од очног дна слично као старе тапете са зида", објаснио је др Хамонд.

Према његовим речима, иако је дуго владало мишљење да окружење, дуготрајан рад у скученом радном простору и свакодневно гледање у разне екране доводе до кратковидости, до сада није било потпуно јасно како се код неких јавља ово обољење.

У одвојеном истраживању холандских стручњака откривен је још један ген који је доведен у везу са миопијом. За тај тип дегенерације ока могло би да буде „одговорно" и више десетина гена.

Према оцени др Хамонда, лекови који би зауставили дејство таквих гена и спречили очну јабучицу да се развије више него што је потребно могли би да буду доступни становништву већ за десетак година.

Такође, овај здравствени проблем би могао да буде решен и на друге начине. На пример, генска терапија подразумевала би убризгавање „здравих" гена у око.

„Генска терапија била би већа, агресивнија интервенција. Мислим да би требало да размишљамо у правцу неких капи или таблета које ће утицати на биолошке путање развоја кратковидости", нагласио је др Хамонд додавши да иако у том случају не би могло много да се утиче на степен миопије код одраслих, велику корист имали би млади код којих би се спречило пропадање вида.

Будући да би такве капи или таблете морале да буду детаљно испитане како би биле безбедне за здравље деце, а и још нема назнака да ћемо ускоро моћи да их купимо, не само млади већ и одрасли морали би да се потруде да што више времена проводе у природи како би очи могле мало и да се одморе од фокусирања искључиво предмета на малој удаљености.