Школарци све неактивнији

Према резултатима истраживања које је ове године спровео Републички завод за спорт у оквиру пројекта „Праћење стања физичких способности деце основношколског узраста у Србији", на деци узраста између седам и 14 година са општине Чукарица, дечаци су мање физички активни за шест, а девојчице за чак 12 одсто.

У односу на 1995. годину, када су рађена последња истраживања о физичкој активности деце, дечаци су виши за три, а девојчице за 2,5 одсто.

Међутим, телесна маса повећана је за чак 14 одсто код дечака, а за 11 одсто код девојчица, док је њихова укупна физичка активност знатно смањена.

Према подацима Института за јавно здавље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у Београду и Министарства здравља, систематски прегледи током 2007. и 2008. године у основним и средњим школама у Србији показали су да скоро трећина деце школског узраста има неки од деформитета (кичме, грудног коша, стопала...).

Свако десето дете са деформитетом

Подаци су показали да су деформитети грудног коша присутни код три одсто, а стопала код 13 одсто ученика, што значи да свако десето дете има тај проблем.

„Уколико Србија жели да има здраву нацију мора да се бави превентивом, односно пропагирањем физичког вежбања и здравог живота, а не само резултатима врхунских спортиста", рекао је Танјугу начелник за спорт у Министарству омладине и спорта Драган Атанасов.

Према његовим речима, постоји проблем са физичком неактивношћу младих чије последице ће се, уколико се нешто не предузме, осликати у наредним годинама.

Ипак, друштво полако постаје свесно да деца у Србији све више имају криву кичму, равна стопала, да су гојазна или премршава, наводи Атанасов.

Према његовој оцени, у плановима и програмима који су дефинисани у школама сходно Закону о основном и средњем школству постоји одлична полазна основа за довољну физичку активност деце, али да је проблем да ли се настава реализује у пуном капацитету чак и тамо где се она реализује.

„Два обавезна часа физичког, спорт као трећи изборни предмет, плус ваннаставне активности су одлична полазна основа, али се поставља питање да ли постоје сале, опрема и реквизити", рекао је Атанасов, додавши да се тражи начин како да се у постојећем систему дође до максималног учинка.

Атанасов је навео да се посебна пажња мора посветити томе да ли су деца ван школе довољно физички активна, односно да ли родитељи са њима вежбају, трче, играју се.

„Деца не могу да стекну навику да се баве физичком активношћу уколико то не виде и од својих родитеља", рекао је Атанасов, указавши да за физичку неактивност деце не треба осудити само школе и спортске клубове.

„Три пута недељно довести дете до задиханости је довољно да оно одрасте на здрав начин, а то се може постићи кроз играње фудбала, између две ватре ...", рекао је Атанасов.

Атанасов је упозорио и да се питање физичке активности мора поставити не само у предшколским установама, основним и средњим школама, већ и на факултетима.

„Иако смо организовали Универзијаду, спорт на Универзитету не постоји, у смислу обавезне наставе физичког васпитања јер је укинут пре неколико година", истакао је Атанасов.