На прагу нових начина лечења леукемије

Jапански стручњаци из Истраживачког центра за алергију и имунологију (РИКЕН) у Јокохами успели су да идентификују 25 различитих делова ДНК-а, који су нарочито активни у оболелим ћелијама пацијената којима је дијагностикована леукемија.

„Уколико бисмо развили лекове против тих молекула, имали бисмо прилично добре изгледе да елиминишемо матичне ћелије леукемије које не могу да буду уништене конвенционалним лековима против рака", објаснио је вођа истраживања Фумихико Ишикава.

Стручни тим предвођен Ишикавом упоређивао је матичне ћелије леукемије 61 пацијента са крвним матичним ћелијама здравих одраслих особа.

Матичне ћелије леукемије су канцерозне станице из којих се рађају нове ћелије тумора и које помажу да се рак рашири организмом.

Разни лекови против рака помажу многим оболелим особама да уђу у ремисију (стање повлачења болести), али проблем са акутном мијелоидном леукемијом (АМЛ) је у томе што се код великог броја пацијената болест враћа и доводи до смрти.

„Сада смо идентификовали матичне ћелије леукемије које су одговорне за враћање болести. За нас је од највеће важности како да превазиђемо поновно враћање АМЛ-а", истакао је Ишикава.

АМЛ је болест код које долази до наглог раста абнормалних белих крвних зрнаца, која не могу да се изборе с инфекцијама.

Пацијенти не само да су подложни заразама, већ и губе црвена крвна зрнца, која разносе кисеоник кроз организам, па због тога постају уморни, скраћује им се дах, а на крају долази и до смртног исхода.

Такозвани „циљани" лекови против рака, као што су „гливек" или „иреса" спасили су животе многим пацијентима који су боловали од леукемије.

Међутим, постоје десетине типова ове болести, а сумња се да свака од тих форми има и подтипове и да је можда за сваки од њих потребан третман који мора посебно да се усклађује.

Чак и циљани лекови временом престану да делују јер тумори мутирају. Иако већина млађих пацијената и око половине старијих људи оболелих од АМЛ-а буде излечена, укупна стопа излечења није задовољавајућа.

Будући да се обољење враћа, тек 20 одсто оболелих од АМЛ-а преживи пет година од постављања дијагнозе, што је изузетно мало тако да су стручњаци у сталној потрази за новим начинима борбе са овом опаком болешћу.