Емоције, сан и „архивирање” сећања

Научници већ дуго покушавају да открију тајне које крије људски мозак. Само неке од бројних непознаница су мождане активности током сна, као и које информације памтимо боље и од чега то зависи.

Чини се да осим тога што појачава нашу меморију, спавање нам помаже да од бројних информација добијених у току дана, издвојимо важне теме и корисне податке.

Неуролог Боб Стикголд са Медицинског факултета на Харварду у САД открио је да су се људи боље сећали листе сродних речи после ноћног сна него након истог времена проведеног у будном стању у току дана.

Екипа научника коју је предводио Стикголд такође је установила да је лакше сетити се тема и догађаја које садрже заједничке или сличне речи док смо притом заборавили најмање 25 одсто догађаја и тема након буђења.

„Ми, заправо, не само да у току спавања стабилизујемо меморију већ и издвајамо, вршимо селекцију информација и значења по важности", рекао је Стикголд за часопис „Њу сајентист" (New scientist).

У сличном експерименту, људима су истраживачи показали карте са симболима који су представљали различите временске услове - тако је, на пример, облик дијаманта симболизовао кишу која је падала 70 одсто времена.

Дванаест сати после увежбавања и огледа, људи су сматрали да су у стању да из симбола погоде какво ће време бити, трудећи се да формулишу своја „правила" којих се држе у погађању.

Међутим, после доброг ноћног сна, њихова способност предвиђања била је за 10 одсто боља. Изводећи овај експеримент неуролози су закључили да нам спавање помаже да мозак „систематизује" информације и тако нам омогући да извлачимо закључке и правила из нашег искуства.

Емоције и памћење

Недавно су објављени и резултати истраживања током којег је анализиран начин на који мозак врши селекцију података које ће „ускладиштити".

Амерички неуролози утврдили су да мозак много дуже, скоро непрекидно, од пријатних доживљаја памти стресне ситуације.

Најновија истраживања на мишевима дала су објашњења зашто се целог живота сећамо готово свих детаља раскида љубавне везе, али се често не можемо сетити шта је било на неком недавном пословном састанку.

Имамо ли на уму да различите информације непрекидно бомбардују наша чула, наш мозак врло брзо постаје „препуњен". То је разлог зашто региони мозга за меморисање брзо одбацују тривијалне, а предност дају значајним догађајима који се затим претварају у дугорочно памћење.

Резултати најновијег истраживања, недавно објављени у америчком стручном часопису „Ћелија" (Cell), откривају да би емоције могле да помогну мозгу да одлучи која ће сећања трајно архивирати, а која једноставно одбацити.

Неуролози сматрају да се сећање ствара јачањем веза између неурона. Te везе ослањају се на рецепторе за слање и пријем можданих података. Нека досадашња истраживања указивала су на то да је емоционални стрес тесно повезан са повећањем нивоа хормона норепинфрина у мозгу.

Формирање сећања и даље мистерија

Ипак, како хормон стреса утиче на процес укључен у повезивању неурона, па тако и у формирању сећања још увек је научна мистерија.

Неуролог Хајлан Ху тврди да је са групом колега открио бар делић тајне. Стручни тим је у току лабораторијских тестова на мишевима открио да норепинфрин, као и емоционални стрес, изазивају хемијске промене и неким можданим рецепторима.

Промене јачају везе у регионима мозга мишева „задужених" за меморију, сматрају аутори студије.

„Надражаји који нису били довољни за формирање сећања, сада, са променама веза, могу да створе чврста сећања", објаснио је члан научне екипе Роберто Малинов.

Будући да мозак мишева поседује многе регионе које има и људски мозак, неуролози очекују да се слични механизми у стварању сећања могу применити и на човеку.

Док животни успеси и падови могу активирати супстанце које јачају меморију, Малинов примећује да превише хормона стреса може изазвати неку врсту дестимулације у мозгу па самим тим и створити „губитке" у памћењу.

„Ако имате превише норепинфрина, он онда делује на супротан начин. Зато је, по свој прилици, могуће да оптималан ниво овог хормона, ако сте превише емотивни, може условити и да се не сећате неких животних ситуација", рекао је Малинов.

Према његовим речима, најновија открића само су „један делић научне склапалице која повезује емоције и меморију".