Хипертензија и социјални статус

Група научника из париског Института за здравље и медицинска истраживања ИНСЕРМ и Центра за превентивна и клиничка испитивања у Паризу, након детаљног истраживања, дошла је до закључка да се образовање и место становања могу довести у везу са ризиком од повишеног крвног притиска.

Студија је у периоду од марта 2007. до фебруара 2008. године спроведена на 7.292 особе старости између 30 и 79 година у француској престоници и предграђима.

Истраживање је показало и да је један о главних фактора појаве високог крвног притиска, гојазност, распрострањенија међу сиромашним становништвом слабијег образовања, пренели су француски медији.

Научници, зато, препоручују да се циљано делује на популацију која живи у сиромашним деловима градова како би се ефикасно смањиле неједнакости које су у вези са опасношћу од кардиоваскуларних обољења.

Вредности нормалног артеријског притиска су статистички одређене и варирају на основу узорка, расе и узраста.

Према прихваћеним критеријумима Светске здравствене организације вредности систолног артеријског притиска више или једнаке 140 mmHg милиметара живиног стуба и/или дијастолног артеријског притиска више или једнаке 90 mmHg, добијене у три узастопна, адекватна мерења током три недеље сматрају се хипертензијом.

Представници СЗО стално упозоравају да је висок крвни притисак водећи узрочник смрти међу оболелим од кардиоваскуларних болести.

Процењује се да око милијарду људи у свету болује од хипертензије, а стручњаци предвиђају да ће број оболелих до 2025. године порасти на 1, 56 милијарди.

Уколико се не лечи или је терапија неадекватна, висок крвни притисак може довести до више различитих оштећења органа, па и срчаног напада и можданог удара.

Тренд повећања броја оболелих највероватније ће се наставити током наредних пет година јер је све више оних који не воде рачуна о исхрани и редовној физичкој активности.