Нашем срцу не пријају температуре око нуле, зато морамо да будемо опрезни

Нашем организму је тешко угодити. Током лета, лекари нас месецима опомињу да уносимо довољно течности, да не излазимо на сунце, а са доласком зиме, прича је потпуно другачија, напомиње професор Митровић.

„Не можемо да избегнемо контакт нашег тела са спољном средином јер ми смо једноставно, по систему спојених судова, директно у координацији са природом. Оно што се сада дешава и што додатно отежава проблем су температуре око нуле. А када је температура таква, наши крвни судови много више динамички делују на спољне утицаје“, наглашава кардиолог.

Наше срце напајају три крвна суда који, како професор сликовито објашњава, изгледају као троножац. Један крвни суд је највећи, а два су мања и ту се налази срчани мишић који се исхрањује путем тих крвних судова. Ако у њима постоје неке промене, као што лекари стално напомињу да не треба пушити и да треба водити рачуна о холестеролу, у крвном суду ће се створити плочица која ће да расте. Ако она 70 посто запуши крвни суд, онда настаје опасна ситуација.

„С обзиром на то да је температура око нуле до плус два степена доста незгодна за темпо понашања наших крвних судова, ми имамо такозване, вазоспазме, односно наши крвни судови и око срца и у целом телу се грче и опуштају, буквално у односу на спољну температуру“, додаје професор.

То значи да уколико имамо неке промене на крвним судовима, било да за њих знамо или не, када изађемо из топлог у хладно, или обрнуто, долази до грчења крвног суда и уколико већ постоји запушење, онда тих 70 одсто постаје 99, чак и 100 одсто. У том тренутку настаје акутни коронарни синдром, односно напад ангине пекторис, то јест, снажан краткотрајан бол у грудима или срчани удар.

Поред тога, на спољну температуру реагују сви крвни судови у нашем телу. И код њих долази до грчења и опуштања, тако да долази до пада, али и до скокова крвног притиска.