Дојење и ментално здравље деце

Листи предности дужег дојења аустралијски стручњаци додали су могућност да су деца која више конзумирају мајчино млеко у њеном наручју, изложена мањем ризику од развоја менталних проблема.

Деца дојена дуже од шест месеци можда су изложена мањем ризику од проблема с менталним здрављем у каснијем животу, поручују аустралијски стручњаци са „Телетон" института за истраживање здравља деце у Перту.

Дојење помаже бебама да се лакше изборе са стресом, а може да представља и знак веће везаности између мајке и детета. Те предности би могле да имају трајно позитивно дејство, наглашавају аустралијски стручњаци.

Тим којим је руководила докторка Венди Оди проучио је 2.366 деце чије су мајке учествовале у једној аустралијској студији о трудноћи. Ментално здравље ове деца је испитивано у другој, петој, осмој, десетој и четрнаестој години.

Једанаест одсто праћене деце није било никад дојено, 38 одсто је дојено мање од шест месеци, а само је нешто више од 50 одсто дојено шест месеци или дуже.

Мајке које су дојиле децу мање од шест месеци, биле су у просеку млађе, мање образоване, сиромашније и под већим стресом, а такође је међу њима био већи проценат пушача него међу мајкама које су дуже дојиле.

Међу тим женама бележен је и већи проценат оних које су патиле од постпорођајне депресије, а међу њиховом децом било је више оне с проблемом раста, него међу децом мајки које су дојиле најмање шест месеци.

При свакој процени менталног здравља праћене деце, аустралијски стручњаци примећивали су да она која су краће сисала показују све горе понашање.

Разлике међу мање и више дојеном децом, примећиване су, како у учесталости поремећаја код којих је негативан став усмерен према себи, као што је депресија, тако и оних поремећаја код којих се негативан став усмерава на спољну средину попут агресивности.

Са сваким месецом дужег дојења код праћене деце је уочавано боље ментално здравље.

Утицај дужине дојења на касније ментално здравље није био умањен ни узимањем у обзир других фактора - друштвено екомонских и психолошких, као и догађаја који су обележили рани живот праћене деце.

Закључак тима из Перта је да би настојање да се деца дуже доје могло да буде од дугорочне добробити за ментално здравље деце и адолесцената.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи