Утицај исхране на депресију код жена

Жене које пате од депресије и анксиозности би можда требало да преиспитају начин исхране и да смање унос прерађене хране, указали су стручњаци са Универзитета у Мелбурну.

Нова аустралијска студија заснована на десетогодишњем истраживању, показала је да су поремећаји расположења уобичајенији међу женама старости од 20 до 93 године, које првенствено конзумирају прерађену, рафинисану и премасну храну.

Нема магичне хране против депресије, али би исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама, мање масним млечним производима и „мршавим" месом годила и физичком и менталном здрављу, док би прерађевине и слаткише требало јести само повремено, прецизирао је доктор Фелис Џак, који је руководио истраживачким тимом.

Истраживање је обављено на 1.046 жена, од којих 925 није патило од поремећаја расположења, а 121 је имала депресију и/или анксиозни поремећај.

Анализирајући њихове навике у исхрани, аустралијски стручњаци су утврдили да „западна" исхрана, која се претежно састоји од хамбургера, белог хлеба, пица, помфрита, ароматизованих млечних напитака, пива и хране богате шећером, повећава ризик од депресије за више од 50 одсто.

С друге стране, и депресија и анксиозност су се показале за око 30 одсто мање вероватним код испитаница које су се храниле на традиционалан аустралијски начин - углавном поврћем, воћем, говедином, јагњетином, рибом и производима на бази интегралних житарица.

Исхрана је остала међу главним факторима који утичу на поремећаје расположења и пошто су у обзир узети фактори као што су године, тежина, друштвени и економски статус, образовање, физичка активност, пушење и конзумирање алкохола.

Интересантно је да код жена које су се углавном храниле воћем, салатама, рибом, тофу производима, махунаркама, орашастим плодовима, јогуртом и црним вином, није уочена веза између исхране и поремећаја расположења.

Аустралијски стручњаци истичу да њихови налази указују на потребу додатних истраживања, којима би се утврдило да ли нездрава исхрана заиста доводи до нарушавања менталног здравља или можда нарушено ментално здравље „тражи" мање здраву и такозвану „брзу" храну.