Преношење вируса, необична отпорност и веза са климатским променама

Живо звериње – тако је Левенхук, отац микробилогије, назвао најотпорнији и највиталнији облик живота – вирусе. У животињском свету има око 320.000 вируса, код људи око 5.000.

Највеће епидемије у последњих 50 година избиле су због микроорганизама који су са животиња прешли на људе. Последњи случај тзв. зоонотског порекла је коронавирус.

Начелница Одељења за микробску генетику и имунологију на ВМА, проф. др Елизабета Ристановић истиче да је више од 75 одсто микроорганизама зоонозног карактера, као и свака два од три новоизолована вируса.

„То су микроорганизми који имају специфичне путеве преноса, који имају своје домаћине и животиње, али и, како ми кажемо, прескоче баријеру врсте и пређу на човека“, објашњава др Ристановић.    

Зашто су животиње само преносиоци неких вируса

Осамдесетих година ХИВ је са мајмуна прешао на људе, 2004. године са птица је прешао птичији грип, када се 2009. појавила нова претња откривено је да је узрочник прешао са свиња. Сматра се да су за појаву еболе и сарса криви слепи мишеви за које се сумњало да су пренели и најновији облик коронавируса.

„Сви идеални микроорганизми, односно паразити настоје да успоставе такав однос са својим домаћином у ком ће они моћи да се у њему репликују, али неће домаћина убити, јер кад убију домаћина онда и они умиру. Идеални паразит је онај који успева да живи на рачун домаћина, а да га не убије или бар да га не убије брзо“, наводи потпуковник асистент др Жељко Јадранин, начелник одељења на Институту за епидемиологију ВМА.

Сарс који се појавио 2002. и мерс 2012. године из исте су групе коронавируса, али су исходи били другачији.

„Разлика између ковида, сарса и мерса је управо у структури протеина којима се они везују за рецепторе на ћелији домаћина. Нема разлике у том погледу који је сложенији већ у брзини и путевима ширења, а то све зависи управо од специфичности којом се он везује за рецепторске ћелије домаћина“, наглашава др Ристановић.

„И код сарса и код мерса имали смо знатно мање инфицираних него што их имамо сада. Од сарса се инфицирало нешто око 8.000 људи, а умрло је 800, што значи да је смртност око 10 одсто. Код мерса је било још мање инфицираних, али је смртност била много већа око 30 до 40 одсто, у зависности од региона. Ми сад код коронавируса имамо око 45.000 инфицираних и већ преко 1.000 смртних случајева, значи да је смртност тренутно око два посто, али још је рано давати икакве прецизне податке јер епидемија у Кини још увек траје“, каже др Јадранин. 

Глобално загревање, вируси и епидемије 

Још један од разлога другачијих последица сарса и ковида 2019 су и различите миграције људи и животиња. Током 2019. године, авио-компаније превезле су 4,5 милијарди путника. Пре десет година само 2,4 милијарде, зато се ковид 2019 лакше преноси.

И климатски услови били су другачији пре 10 година. Због глобалног загревање данас топи се ледени прекривач у коме спавају заборављени вируси. Отопљени лед на Арктику 2016. године открио је леш ирваса стар 75 година а са њим и вирус антракса. Дванаестогодишњи дечак је тада преминуо, а најмање 20 особа било је заражено.

„Имали смо врло занимљив сучај да је у предвечерје појаве свињског грипа, упрво из перифроста Аљаске ексхумиран леш жене која је умрла од шпанског грипа 1918. године. Из њеног биолошког материјала реконструисан је вирус шпанског грипа који је исто био по типу Х1Н1, што је, када су ти резултати објављени, отворило простор за велике медијске спекулације“, указала је др Ристановић.  

Истраживања су показала да су деца отпронија и на сарс и на ковид 2019.

„Не знамо да ли се ради о карактеристикама вируса, да ли се ради о имунолошким карактеристикама деце или је узрок епидемиолошког порекла јер када је кренула епидемија у Кини су били распусти због Нове године тако да деца нису била изложена претерано дејству овог вируса“, каже др Јадранин.  

А док се вакцина не развије или вирус не искорени акценат је на заштити. Она може да дође из серума реконвалесцената, тј. људи који су преболели вирус и имају у крви антитела која могу бити протективна (заштита) за пацијенте који су новооболели.  

Адекватна заштита, добра информисаност и јак имунитет неопходни су у борби против свих  вируса.