Пушачи, потрудите се да не угрожавате своје најближе

Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији од пре две године су били поражавајући. Установљено је да је 63 одсто ученика старости 13 до 15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61 одсто на затвореним јавним местима.

Овако велика истраживања раде се на сваке четири године, тако да се ови резултати сматрају релевантним, јер је познато да се ситуација не мења тако брзо, напомиње Биљана Килибарда, шефица Канцеларије за превенцију пушења у Институту за јавно здравље „Батут“.

„Свакако, ситуација изложености дуванском диму одражава се и на учесталост пушења јер практично нормализује једну такву појаву. Поражавајуће је и то да се само 12 одсто домаћинстава у Србији изјашњава да је без дуванског дима. Дакле, упркос опште познатим сазнањима да дувански дим садржи 70 одсто канцерогених материја, само 12 одсто становништва штити своју децу и своје укућане од изложености“, наводи гошћа Јутарњег програма.

На основу истраживања која су обављена код нас уочена је стопа смањења потрошње цигарета, али то не значи да је дошло и до смањења употребе дувана, јер је дошло до експанзије употребе наргила.

Подаци које има Институт за јавно здравље говоре да око 11 одсто деце од 13 до 15 година пуши цигарете, а девет одсто је 2017. године пушило наргиле. Међу средњошколцима, и то ученицима првог разреда средње школе, свако пето дете је пушило наргилу.

„Тренутна законска регулатива препознаје наргиле као дувански производ, међутим, законска регулатива је такође омогућила и изузетак пушења у угоститељским објектима“, истиче Килибарда.

Поражавајући су и подаци да је 58,9 одсто ученика изложено дуванском диму код куће, али и да чак, 82,6 одсто деце која су пушачи није наишло ни на какву препреку да купи цигарете, иако је то законом забрањено.

„Ако ви као малолетник готово несметано можете да набавите цигарете, онда говоримо о једном друштву које није у стању да заштити ни оне најрањивије. С друге стране, уколико и као родитељ или породица са малолетном децом, нисмо у могућности да нађемо начина да не излажемо децу ризицима пасивног пушења, значи да смо неодговорни“, напомиње Горан Зарић представник Мисије: кисеоник.

У Србији се већ дуго чека закон о забрани пушења на јавним местима, али и ми као појединци можемо да се суочимо сами са собом и увек можемо да одлучимо да не запалимо цигарету пред децом, јер, између осталог, зна се и да деца почињу да пуше зато што се угледају на старије, додаје Зарић.

„Трудимо се на креативним радионицама које организујемо по основним школама да редефинишемо шта то значи бити 'кул'. Некада се чинило 'кул' да после школе са другарима запалиш цигарету, а подаци говоре да је период од 13 до 15 године управо време када се најчешће и почиње са пушењем, покушавамо да им скренемо пажњу да могу бити 'кул' на многе друге начине који су за њих много корисније“, наглашава Горан Зарић.

Повећање цене дуванских производа јесте једна од најефикаснијих мера за смањење броја пушача, међутим то повећање мора да буде довољно да би учинио дуван недоступним. Ипак, поред тога је потребан и читав спектар других мера да би се видели резултати, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Биљана Килибарда, шефица Канцеларије за превенцију пушења у Институту за јавно здравље „Батут“.