Мождани удар више није стање кога се лекари плаше

Зима има предности и мане, али јој је највећи минус поред оног температурног утицај на наш организам. У Србији сваких 15 минута неко доживи, а сваких 60 минута неко умре од можданог удара. Ових дана, он удара још јаче.

„Васкуларни систем је подложнији вазоспазмима током зимских месеци, јер хладноћа погодује стезању крвних судова. Ако постоје сужења, као што се дешава и код можданог и код срчаног удара, додатни спазам погоршава ту снабдевеност“, наводи професор др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.

Зато у наредном периоду, ослушкујете свој организам. Обратите пажњу уколико осетите нешто необично.

„Слабост вида, поремећај говора, искривљеност лица. Али нема ниједног саимтпома у неурологији који не може бити знак можданог удара. Зато и јака главобоља, поремећај у смислу утрнулост екстремитета су неки од симптома“, додаје др Раичевић.

Обратите пажњу и шта и колико једете.

„Повећана је учесталост у зимским месецима у нашем климатском окружењу, а везује се и за период слава које су углавном у зимским месецима, када долази до ексцеса и у узимању хране која није дијететски добро регулисана, али правимо ексцесе и у злоупотреби алкохола“, напомиње доктор.

Када нешто од ових симптома осетите – правац у болницу, јер је код ове неуролошке болести сваки минут драгоцен.

„Ми већ двадесетак година проводимо тромболитичку терапију и то је такозвани прозор од четири и по сата када има логике да путем интравенске инфузије дамо лек који ће да разложи тромб. Савременим васкуларним техникама овај прозор је проширен на шест сати, а у неким случајевима, када говоримо о поремећајима у задњем сливу, се продужио и на 12, односно до 24 сата. Мождани удар више није стање од кога су се плашили и пацијенти и доктори, него је то стање које је практично као и срчани удар, решиво“, наглашава професор Раичевић.

Данас се зна да је за настанак можданог удара одговорно 10 фактор ризика.

„Здрав начин жовота, одмор, узимање лекова они који већ знају да имају неко обољење, и то узимање лекова не само када скочи притисак, већ у онаком обиму и оним темпом као што пише. Ако пише да се неки антихипертензив узима два пута дневно, онда два пута дневно, читав живот, док лекар не промени“, инсистира професор Раичевић.