Медицински апарати функционални, безбедност пацијената на првом месту

„Свака опрема која се користи, било да је инвазивна или неинвазивна процедура, мора бити адекватно одржавана од званичног сервисера са овереном књижицом. То је веома важно јер без таквих сервисних књижица не можете данас ни да акредитујете здравствену установу“, објашњава Векић.

Упркос томе што се неки апарати користе изузетно интензивно, попут линеарних акцелератора на онкологији који раде у три смене, у установама постоје екипе које брине о тој опреми.

Када апарати стану, пацијентима се прегледи поново заказују, а сервисери завршавају свој посао.

„У Министарству здравља имамо комплетну евиденцију опреме, од магнета, скенера, ултразвучних и рендген апарата, као и најнапреднијих уређаја попут акцелератора и гама-ножа“, наводи Векић.

Свака здравствена установа има, како каже, свог сертификованог мајстора и они су у директној комуникацији са сервисном службом фирме чији се апарати користе.

Векић наглашава да је све подређено безбедности пацијената, која се никада не доводи у питање.

Повећано запошљавање

Што се тиче кадровске ситуације у здравству, Векић наводи да је ситуација много боља него што је била.

„У здравству је од 2014. године запослено више од 18.500 здравствених радника. Само прошле године запослено је 6.277 радника. Тај тренд ће се наставити и ове године кроз јасне кадровске планове попуна и проширења“, каже државни секретар.

Ипак, многи стручњаци и одлазе из земље.

„Иако је прошле године смањен тај број, он је износио око 750 лекара“, рекао је Векић.