У борби против зимске депресије помажу и сунце и чоколада, али сунце не гоји

Још је старогрчки лекар Арете саветовао: „Летаргичне би требало изложити светлости и препустити их њеном зрачењу“. Јер вечити умор – иако се спава више него иначе – безвољност и лоше расположење у хладним зимским данима, симптоми су који су познати и давно пре него што је то добило свој помодни назив сезонски афективни поремећај (Seasonal Affective Disorder).

Обичним речником речено, то је зимска депресија. И није мало људи који би се најрадије, као медведи, завукли негде и спавали до лепших дана.

А не греше ни они који у овим данима спонтано посежу за (топлом?) чоколадом: у њој се налази прилична количина аминокиселине триптофана, који се у нашем мозгу претвара у серотонин, „хормон среће“. Тај хормон и иначе настаје за сунчаних дана, због обиља светла.

Хенрик Остер са Института за неуробиологију универзитета Либек истиче да је проблем, између осталог, и то што ми силом прилика зими палимо светло и дању и ноћу – и тако нарушавамо унутрашњи ритам свог тела. „Тада не функционише синхронизација нашег тела с добом дана. То покушавамо да коригујемо тим вештачким светлосним сигналом у терапији светлом“.

Ко још хоће напоље по оваквом времену

Уобичајена расвета коју имамо код куће или у канцеларији неће постићи тај ефекат. Додуше, најбоље би било и зими дан проводити на отвореном, јер и по тмурном, зимском дану заправо има довољно светлости да бисмо живнули. Али зима је, и ко још хоће да дан проведе на хладноћи? Зато се показало да светлосна терапија помаже. А реч је о светлости и од 10.000 лукса. Иначе, не би требало претеривати: довољно је провести пола сата под таквом светлошћу и нипошто не гледати у извор светла. Најбоље је такву терапију спровести ујутро, одмах након буђења. Можда тек „успут“, на пример уз доручак.

Медицинска истраживања потврђују да се наш унутрашњи сат у великој мери управља с два хормона: први је кортизол и он је у стању да наше тело „дигне на ноге“ – и онда кад смо узбуђени, али и ујутро кад се будимо. Други је мелатонин, „хормон спавања“ – а он је већ и хемијски осетљив на светлост. „Кад устанемо током ноћи и упалимо светло, онда се и наш ниво мелатонина веома смањује, већ за неколико секунди“, објашњава Остер. Зато је важно да нам ноћу не смета светло. А светлосном терапијом се на готово природан начин управља и тим хормонима.

Иако „зимска депресија“ без икакве сумње погађа и младе, истина је да ови дани посебно тешко падају старијима. Често је њихов читав „унутрашњи сат“ проблематичан, а њихов ноћни сан често је испрекидан. „Фрагментиран“, како каже Остер. Резултат је утисак да им никада није довољно сна, без обзира колико времена провели у кревету.

Не за све, али за већину нас...

И ту светлосна терапија може да помогне: медицинари су поставили такве уређаје у више старачких домова и многима је успело да поправе тај ритам, односно да тело зна када је дан, а када ноћ. Наравно, најгоре што том „унутрашњем сату“ може да се уради јесте да се стално буљи у екран, било телевизије или рачунара. Терапеути су се наслушали искустава особа које тврде да „уз телевизор одмах заспу“. То може да буде тачно с обзиром на телевизијски програм, али то неће бити сан који ће донети одмор.

Наравно, терапија светлом није лек против свега, а за неке може да буде и штетна: на првом месту су то они који ионако имају неке проблеме с очима, а већ по природи шећерне болести која може да води и оштећењу вида, добро је и да такви болесници ипак мало прошетају по природи, па макар и по сивом, зимском светлу. И приликом узимања антибиотика могу се појавити нежељене последице, а није препоручљива ни код неких озбиљних психичких обољења.

У сваком случају, топли зраци сунца - или бар таквог вештачког светла код депресије – требало би да буду први избор. То је много боље него да се посегне за неким антидепресивом. Наравно, с изузетком чоколаде. Само, сетите се: сунце не гоји.