Аерозагађење, да ли само кошава Србију спасава

Дошли смо до стадијума када се у Србији више не зна да ли је магла заиста магла или је последица загађеног ваздуха.

Неки градови, попут Панчева или Бора, деценијама су већ угрожени што се аерозагађења тиче, али је феномен да се грађани бројних градова, који у прошлости нису имали проблем, сада боре да удахну свеж ваздух.

„Свакако највећи проблем је потрошња фосилних горива. Ми се превозимо тако што користимо нафту, грејемо се тако што користимо угаљ или дрва, а струју производимо тако што сагоревамо угаљ. То је доминантан извор загађења и морамо да радимо на томе да смањимо употребу фосилних горива“, истиче директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић за РТС.

Припремити грађане на непопуларне мере 

Оно што је, према његовим речима, веома важно је да се у наредном периоду преко медија и невладиног сектора грађани припреме за промене које треба да наступе.

„Први корак је да локалне самоуправе донесу акционе планове, који би подразумевали одређена одрицања од грађана. Често се градоначелници боје да предузму мере јер би оне биле непопуларне и не знају како би их грађани прихватили“, наводи Радовић.

Примера ради, то би значило да би возачи морали да жртвују свој луксуз и смање коришћење аутомобила.

Што се Београда тиче, велики проблем чини и број возила, којих има између 700.000 и милион, а престоница је пројектована за 500.000.

Због тога, објашњава Радовић, морамо да се угледамо и на стране метрополе које су се већ суочиле са оваквим проблемима и повукле одређене потезе.

„Морамо бити спремни на одређене мере - да не можемо бити сами у возилу, да плаћамо таксу за улазак у град као у Лондону, у Паризу постоје вињете које су диверсификовале возила у четири категорије у зависности од тога колико гасова испуштају“, каже Радовић, додајући и да треба увести олакшице за оне са електричним возилима.