Наргила барови – начин да дуванска индустрија створи нове зависнике

Гост Јутарњег програма, Маријан Ивануша из Светске здравствене организације у Србији, наглашава да је ароматизовани дуван који се пуши у наргилама штетан по здравље колико и обичан дуван у цигаретама.

„Опасност се крије у томе што због веома пријатне ароме људи мисле како је безопасан и да се може користити јер није штетан по здравље, а последице су још горе због тога што јака арома олакшава конзумацију, посебно малолетним и младим људима“, напомиње Ивануша.

Наргила је направљена тако да изнад дувана који се користи за пушење постоји алуминијумска фолија у којој је угаљ који се загрева, тако дим који се увлачи у плућа садржи продукте сагоревања и дувана и угља.

Зато је дуван из наргила штетнији него обична цигарета, а гост Јутарњег програма подсећа да у Србији сваке године од последица пушења умре 15-20.000 људи. Свакога дана од рака плућа умре 11 људи. По броју корисника дуванских производа Србија се налази међу најгорим земљама у Европи.

„С обзиром на то да је сесија пушења наргиле дуготрајнија, уз то, гори дуван, али и угаљ као извор топлоте, тако да има много више штетних материја које се унесу током пушења наргиле. Када се говори о проценту никотина, ситуација је слична као када се попуши цигарета. Потом, концентрација натрозе која је један од специфичних састојака дувана, је нешто нижи него код цигарете, али затим следе бројне друге материје које су далеко штетније од цигарета“, додаје гост Јутарњег програма.

• Коришћење наргиле код младих пре свега може изазвати активно тровање угљен-моноксидом, који је веома отрован гас који настаје током процеса сагоревања.
• Поред тога, може доћи и до тровања никотином јер је он у ствари отровна супстанца. Од шест милиграма никотина мало дете може да умре.
• Ту су и различите органске супстанце за које је доказано да узрокују рак плућа и остале врсте рака.
• Потом супстанце које надражују плућа, ждрело и све респираторне органе. Приликом пушења наргиле дешава се да корисник изгуби свест.

Фокус истраживања и кампање СЗО, с обзиром на то да највећи број људи користи цигарете, био усмерен на ту проблематику, тако да се није довољно скретала пажња на штетне последице коришћења наргиле.

„Наравно, индустрија не бира начине да продре до потрошача и њима су млади циљна група. Знамо да је никотин супстанца која изазива зависност. Зато се на разне начине привлаче потенцијални корисници, било електронским цигаретама, било наргилама“, опомиње Ивануша.

Србија није једина земља у којој постоји овај проблем, тај тренд је популаран и у свету. Гост Јутарњег програма, који је иначе из Словеније, наводи да ни у његовој домовини ситуација није добра, али је много повољнија у поређењу са Србијом. Такође, радио је и у Грузији у којој 57 одсто мушкараца пуши. Парламент Грузије је на крају прихватио закон о контроли дувана по препорукама СЗО.

„Јер дуванска индустрија није обична индустрија као остале. Земље годишње губе 2,4 одсто БДП због последица које изазива пушење. Верујем да је и у Србији ситуација слична, али се почело са предузимањем одговарајућих мера, те верујем да ће се ситуација значајно поправити“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Маријан Ивануша из СЗО у Србији.