Празници су прошли, једва чекам да се вратим на посао

Срећа, породица, одмор, уживање – већина нас је са оваквим очекивањима ушла у новогодишње и божићне празнике, посебно они који су имали среће да добију слободно колико и школарци. Међутим, има и оних који су једва дочекали да осване нови радни дан.

Очекујемо да празнике проведемо у хармоничној атмосфери, да све буде савршено, да будемо окружени породицом и надокнадимо пропуштено. Срећници су отпутовали на зимовање, или у бању, или у топлије крајеве. Но, уколико нисте били те среће, како вам почињу празници?

Кроз град не може да се прође и десет дана уочи Нове године. Никад стићи кући. Посла преко главе. Жене чека сређивање куће. Такав је ред, ући у Нову годину са чистом кућом. Купити поклоне - шта, колико, где, од чега? Храна - руска салата, печење, сарма, нешто слатко, за дочек, па за 1. јануар, па за 2. јануар. А шта ћу да обучем на дочек?

Ако су деца довољно велика и сама иду на дочек Нове године, питамо се - Куда иду? Колико кошта? Да ли је безбедно? Шта ће да обуку? Фризер? Козметичар? Нокти? Имаћемо госте – значи, још хране и пића. Када у набавку? Када ће плата?

На брдовитом Балкану, већина мушкарци празнике дочекује надајући се прилици да се коначно одморе, наспавају, нагледају спортских преноса, филмова.... Посла су имали преко главе. Шта их чека? Жена пере прозоре, помера намештај, љута је, деци је досадно, морају да их воде напоље. Морају у набавку. Никако усагласити празнични јеловник, доћи ће нам фамилија у госте. Пакао! Паре? Да ли сам ја Рокфелер?

И наравно, још није ни 31. децембар, а већ смо препуњени негативним емоцијама, исцрпљени, напети, нервозни – све у свему, потпуно незадовољни својим животом, а још нисмо ни кренули на дочек нове, боље, лепше, срећније, богатије и све нај наредне године.

Наравно, не треба заборавити ни оне који ће бити сами, којима није јасно чему се сви толико радују и зашто толико троше, лудују, галаме. Одакле им идеја да ће се било шта променити кад сат откуца поноћ? Испуњени су осећањем туге, усамљености, стрепње и негативним мислима, што се додатно појачава тиме што су сви око њих тако еуфорични.

Празници доносе и нереалну слику идеализоване породице, одсуство конфликта, магично уједињење, а оно што нам се догађа изгледа потпуно другачије. Социолози и психолози су радили бројна истраживања и на своје изненађење дошли до закључка да осећање задовољства властитим животом код већине испитаника у време новогодишњих и божићних празника толико опада да се готово може упоредити са стањима која људи испољавају у посебно критичним животним ситуацијама као што су развод, губитак посла или сукоб са претпостављеним.

Поред тога, појам празничне депресије је већ одавно уврштен на списак психичких поремећаја. Нису проблем само радохоличари којима је квалитетно провођење времена везано за рад, а све отало им изазива осећање кривице и ниже вредности, већ сваког од нас спопадну и носталгична сећања на безбрижне дане, али и туга за особама којих више нема. Непријатност изазивају и нереална очекивања, немогућност да окупимо целу породицу, ограничене финансијске могућности, умор, стрес. Мислили смо да нам недостаје блискости и да је идеално време да окупимо породицу, ужу и ширу, али нам се одједном учини да нам је, у ствари, било потребније да будемо мало сами са собом.

И таман смо се мало прибрали од новогодишњег славља, крећу припреме за Божић. Опет набавка, спремање, дарови, дружење, самоћа, гости, недостатак новца, деца се досађују, мира ни тренутак, судови до плафона, веш који се накупио за ових седам дана. Уморни смо, преједени, ништа нам се више нити једе нити пије, нити било куда иде, али Божић је – морамо бити весели, благи, уживати у породици, припремити свакојаке ђаконије.

А сутра на посао.

Има и оних који се тог првог радног дана боре са равнодушношћу, анксиозношћу и другим стањима, када после више дана проведених у топлом троседу, шетњама и дружењу, морају назад на посао. За њих смо дали савете како да преброде насталу кризу.

Овим другима нису потребни савети јер је њима било добољно то што су успели да се врате у колотечину и да више не морају да „уживају у породичној идили“.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво