Лапароскопија доноси комфор пацијенту

Да српски хирурзи иду у корак са светом, показују подаци да се све више раде интервенције без ножа, такозване лапароскопије. Тиме се посебно могу похвалити хирурзи КБЦ „Драгиша Мишовић“, који те интервенције раде скоро три деценије. Шта су до сада урадили и какви су им планови, за РТС је говорио професор Драган Радовановић, хирург те установе.

У овој години сте урадили око 1.500 лапароскопија. Оперисали сте туморе дебелог црева, јетре, слезине, панкреаса, надбубрежне жлезде. Шта лапароскопија доноси пацијентима?

Пацијентима доноси један заиста добар комфор, у првом реду немају болове односно болови су знатно мањи у односу на отворену или класичну хирургију. Са друге стране, истог дана устају и почињу да се крећу, што превенира све последице дужег лежања у постељи и са треће стране пацијенти врло брзо иду кући.

Пре пет година сте почели да оперишете и туморе надбубрежне жлезде. До краја године ћете урадити око 40 лапароскопија. По чему се разликује од класичне операције?

Разлика је у том резу који се налази на предњем трбушном зиду, јер то је однос несразмерне ране на предњем трбушном зиду и оне саме ране када уклањате надбубрежну жлезду. Са лапароскопијом ми немамо ту велику спољашњу рану, тако да се траума за организам значајно смањује.

Како лапароскопија психолошки утиче на пацијента и лекара. Шта показују истраживања?

Броја истраживања показују да свака нова метода, лапароскопија јесте за Србију релативно нова метода и за болнице и за лекаре. Самим том што је нова, доноси нови стрес и за хирурге и за пацијенте. Све што је ново буди одређену зебњу, а са друге стране нешто што је ново и модерно код пацијената буди наду да ће бити боље и оперисани.

Лапароскопија, некад и сад. Колико смо напредовали за 26 година колико се изводи у КБЦ „Драгиша Мишовић“?

Велики напредак се види, прво по броју операција, данас имамо 1.500 операција лапароскопских у години, а са друге стране већи број операција и врста операција. Све органе трбушне дупље оперишемо лапароскопским путем и тиме смо се приближили модерном светском стандарду, да две трећине операција у хирургији се ради лапароскопским путем. Ми организујемо обуке, правилне обуке, субспецијализацију на Медицинском факултету. Имали смо научни скуп у Академији наука где смо говорили о лапароскопији из различитих углова и имали смо људи из болница у Србији, не само из великих градова, где су приказали свој лапароскопски рад. Лапароскопија има и садашњост и будућност у Србији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво