За јачи имунитет – будите више поред деце, а мање испред екрана

„Родитељи су престали да верују својим инстинктима и верују разноразним саветима на интернету. Свако може да отвори сајт и да напише ту шта жели. Ту иначе не пише ништа значајно, али може да код родитеља проузрокује тензију“, рекао је, гостујући у Јутарњем програму, др Бранимир Несторовић, алерголог и пулмолог.

Др Несторовић наводи да превише брижни родитељи умеју да претерају са реакцијама када су у питању, на пример, лакше инфекције код деце.

„Углавном су деца здрава, у питању су баналне инфекције, прехладе се, процури им бистро нос, почну да кашљу и онда тај кашаљ траје до три недеље. То се зове акутни кашаљ. Сви очекују да то треба да траје три дана, а не три недеље и онда после десет дана настаје паника“, објаснио је др Несторовић и додао да обично тада родитељи децу воде на различите анализе, брину о резултатима...

Каже да заправо треба пратити како се дете понаша јер се, тврди, болесно дете препознаје.

„Болестан човек не жели да се дружи ни са ким, људи су тада нерасположени... Кад имате грип, не можете ни да гледате комедију, ни да се смејете. Тада се луче ти цитокини који делују на наш организам који покушава да уштеди тада што више енергије за имуни систем да се избори са инфекцијом“, објаснио је др Несторовић и нагласио да се здраво дете препозна „када га видимо да се смеје, скаче, игра и добро је расположено“.

Дечаци углавном теже прођу кроз болести него девојчице 

Када је реч о полу детета, др Несторовић каже да су дечаци мало нежнији и да могу теже да подносе болест у односу на девојчице. Међутим, како тврди, сва деца су данас мање отпорна на болести него некада, највише због мањка физичке активности.

„Наишао сам на податак да главни фактор развоја мозга потиче из кости. Када дете има физичку активност, за коју му треба да невероватна енергија коју има, и она му треба за развој мозга. Дете 66 одсто енергије троши на то, све је подвргнуто неуролошком развоју. Зато је важна физичка активност, али и начин исхране“, рекао је доктор.

Доктор Несторовић упозорава на глутен, производе из пекаре и недостатак „куване хране“ који, у комбинацији са претераним коришћењем мобилних телефона и друштвених мрежа, могу да имају негативан утицај на децу.

Интернет је такође проблем и за родитеље, посебно у сезони грипа и инфекција.

„Интернет има садржаје о препаратима који ту као могу да помогну, а онда када то прочитате, видите да је у питању само реклама. То су пи-ар текстови, и то скоро сви доктори пишу помало. Све је то тачно, али је са нагласком на неки одређени препарат који се појављује у наставку текста или на следећој стани“, рекао је доктор Несторовић.

Додаје да је, генерално, оно што стимулише имунитет, природна исхрана – воће, поврће и минерали. Наводи да људи не могу да стимулишу свој имунитет, да и покушаји у том правцу могу бити опасни, већ да се може само организму додати оно што му недостаје, попут витамина Д, који се у овом, хладнијем периоду, може надокнадити конзумирањем рибе или рибљег уља.

Афективна имунологија 

Осим суплемената, физичке активности и адекватне исхране, доктор упућује и на важност момента родитељске пажње.

„Наш највећи орган је кожа и ту има пуно нервних завршетака, и ту се одвија хемијска конекција. Као кад се људи држе за руке. И људи и животиње воле да се мазе, нарочито деца. При мажењу се ослобађа окситоцин, то је хормон везивања и он је изузетан стимулатор имуног система“, објаснио је доктор Несторовић принципе афективне имунологије.

Наглашава да родитељи, управо због тога, треба више времена да проводе са децом.

Говорећи о вакцинацији, др Несторовић наводи да је вакцина за грип, проблематична што деца и стари људи могу слабо реаговати на њу, а тим групама је најпотребнија.

„Главна вакцина је здрав начин живота, избегавање дуванског дима, физичка активност, здрава исхрана, добар психички статус, љубав... то је најбоља превенција за све болести“, закључио је др Несторовић.