Чудовишта и бабароге у сновима могу бити од користи

Научници из Швајцарске и Сједињених Држава урадили су испитивања о ноћним морама, у сарадњи са групом од 18 људи. 

Током ноћи, електродама су им праћене мождане активности. Током ноћи, истраживачи су их будили више пута и постављали им питања о томе да ли су сањали, шта су сањали и да ли су се уплашили.

Истраживачи су открили образац да се за време ноћних мора често појачава активност у регионима мозга који контролишу емоције.

У једном другом експерименту, групи од 89 људи, истраживачи су дали задатак да попуњавају „Дневник сањања“, недељу дана.

Осим тога, сви су прошли снимање магнетном резонанцом док су им приказиване фотографије са застрашујућим призорима.

Открили су да су, код људи који су чешће имали ноћне море, емоционалне регије мозга реаговале брже и ефикасније него код оних који нису.

„Анализом мождане активности, заснованом на реакцијама учесника експеримената, идентификовали смо две регије мозга задужене за изазивање страха током сна – инсула и кингулатни кортекс. Приметили смо да се сличне регије мозга активирају када доживљавамо страх, и док смо будни, и док спавамо“, рекао је Ламброс Перогамврос са Женевског универзитета.

Закључак истраживача је да ноћне море могу бити корисне, јер олакшавају суочавање са стресним ситуацијама у реалном животу.

Међутим, трауматичне и узнемирујуће ноћне море које узрокују несаницу и стрес нису корисне и могу бити контрапродуктивне, рекли су истраживачи.