Кардиоваскуларна обољења односе 60 одсто популације у Србији

Улазак на Клинику за кардиохирургију, која изгледа више него пријатно, ипак није пријатан, јер се овамо долази због озбиљних здравствених проблема.

„Волим да кажем да је кардиоваскуларна патологија најважнија патологија, често ми кажу да је то храбра изјава, јесте храбра, али је и тачна. Зашто је најважнија, зато што 60 одсто свих смртних случајева у Србији управо отпада на кардиоваскуларна обољења“, рекао је проф. др Драган Милић, директор Клинике за кардиохирургију у Нишу.

Најдан Најдановић је мислио да ће му после инфаркта уградња стента помоћи, али му је речено да је потребан бајпас.

Забележили смо четиристоту операцију срца ове године, које у просеку трају шест сати. За велику одговорност је, кажу, најважнији тимски рад.

„Ми имамо сада одговорност да младе уведемо у тај посао, да се нађемо ту младим лекарима, да заједно са целим нашим тимом – са професором и осталима направимо једну екипу која иде само напред“, истакла је инструментарка Ружица Милосављевић.

Иако недостају лекари, на клиници ради много младих људи, тридесетшестогодишњи Милан Лазаревић има две специјализације, задовољство је радити на клиници која је, како каже пионир, у увођењу нових метода и технологија.

„Ова лабораторија врши и детекцију одређених лабораторијских маркера који се ослобађају у току акутног оштећења срца миокарда, тако да ми овде на ових 50-ак квадрата у року од 15 минута имамо практично комплетан увид“, рекао је др Милан Лазаревић, помоћник директора клинике.

„Желимо да отворимо кардиохируршку хибридну салу, то би била сала где би се у исто време радиле хибридне процедуре, операција на отвореном срцу комбинована са интервентном кардиолошком процедуром“, напомиње проф. др Драган Милић.

Од почетне листе чекања пре пет година од око 350 људи, сада на интервенцију у Нишу чека 60 пацијената из целе југоисточне Србије.